Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

68

три или четири државе, међу којима би Порта могла изабрати два заштитника. На тај предлог Турака посланици српски ништа не одговорише док не запиштају Кара-Ђорђа и сенат. Ево какав је бло одговор: Срби не могу улазити ни у каке преговоре без одобрења. рускога цара; јемство других дворова је потребно, зато што „блистателна Порта није обвезана да испуњава уговоре и обећања, која даје својим поданицима, као што су Срби“, и да последњи (Срби) избпрају за јемце Русију п Француску за то, што са осталим државама не стоје у додпру.

Међу тим, у Ерфурту Наполеон лично саставши се са Александром 1, одрекао је се од посредништва између Русије и Турске, остављајући њима самима да сврше спорове путем договора илп војне, и зараније је признао распрострањење руских граница до Дувава. Кад за то чух Прозоровеки он посла својега ађутанта великом везиру са, условима мира, међу којима бејаху п ови: назначај граница по Дунаву и самосталност Србије под заштитом Русије п Турске. Но те преговоре прекиде нова буна јаничарска, која букну у Новембру, пони се обвовише тек у Фебруару 1809 године, у Јашу. (9')

У зиму 1808 — 1809 годпне, док је трајало пуно примирије са све три стране, кнез Прозоровски п Родофиникин занпмаху се питањем о склопу Србије. У темељу тога склопа морала је лећи мпсао о ослобођењу Србије на вечита времена од турскога јарма и, о поставлењу у њој сопственог поглавара под заштитом Русије; јер „географски положај Србије, као што је говорио кнез Просоровеки у једноме пшему Родофиникину, на десном брегу Дунава, не допушта да се пожели потпуно сјединење овога краја са руском државом!“ Родофиникин састави запис о српскоме пштању, на коју је Шрозоровски правио приметбе. У тој записи расматраху се граниде Старе-Србије, на шта је Прозоровеки учинио ту приметбу, да је не могуће у тадашњим приликама да се опет понове некадашње старе границе. У чланку о политичким одножајима Србије према осталим државама, беше исказана та мисао, да се у Србију не пуштају ни политички, ни трговачки агенти осталих држава, јер „инострани агенти моћи ће овде да раде противно нашим жељама. Неда се ни помислити, да Аустрија не би гледала да утанча по смањи овде наш уплив, јер, без сваке сумње, види да ћемо добити над њом знатну превагу кад тај наш уплив ухвати овде корена, па ма како да радп противу Русије, ми бих јој могли овде створшти унутрашњег непријатеља, који је често опаснији од спољнег,“ На то Прозоровски примети: „ако припознамо Србију за засебну државу, онда не знам како бих јој могли забранити