Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

69

да не прима иностране агенте; но мени се чини да можемо овако установити: да се ти агенти не примају без одобрења руског царског двора, под заштитом којега Орбија стоји. Да се уплив руски укорени у Србији, то ће бити веома важно, особлто у време војне Русије п Аустрије, јер ће он зауздавати ову последњу државу и шта више, неће јој дати да отпочне бој. Турска ће бити тако рећи под управом русвога двора.“ Што се тиле врховне власти у Орбији, Родофиникин мишљаше, да је за њу потребан књаз; но он двоумљаше, да ли да тај владар буде изборан или наследствен; он је само то додао: да је за српски народ за поглавицу најзгоднији Кара-Ђорђе између свију осталих старешина. Кнез Прозоровски је приметио, да КараЂорђе треба да буде оглашен за насљедственога владара, јер „у противном случају могу лако поникнути не само унутрашњи раздорл, већ и упливи од многих дворова; да осим тога треба оставити сенат под председништвом књаза п руског конзула, који може ограничавати самовластност књажеву и уздржавати га од тавих поступака, који ће бити противни Русији.“ Данак, којп Орбпја плаћа Порти, по мишљењу Родофиникина и Прозоровеког не треба да пређе више од 10.000 гроша на годину. Што се тиче унутрашње управе, у томе се обојица сложлше, да не може бити у тој ствари рускога мешања. (")

Док су главне војсковође руске војске п руски агент у Београду склапали унутрашњу управу за Србију, дотле је раздор између српских војвода још једнако растао.

Родофиникин држаше да ће бити потребно да позове КараЂорђа у главни руски логор на једно два или три месеца; да сина Кора-Ђорђева и децу знаменитијих великаша, пошљу у Русију на науку; а Младена и Милоја, који самовласно управљаху у сенату, и које су већ многе старешине омрзнуле, да уклоне из Србије. Дар Александер приста на све предлоге Родофиникина и кнеза Прозоровсвога, но стим, да све буде уређено по драговољном убеђењу КараЂорђа, и осталих поглавара; и држаше да не треба тражити да руски агенат председава у српском сенату. И ако су се сви преговори о преображају Србије и удалењу Младена и Мулоја из сената водили веома смотрено, опет некако ова дкојица докучише то, и као п пре подозревајући све на митрополита Леонтија, умедоше распалити Кара'Борђа противу Родофиникина. По заповести врховнога вожда, би ухваћен београдски митрополит, секретар сената п остала лица и беше испитивани у сенату; осим тога, беху послата у Петроград три посланика, од којих је један, Југовић, био способан за тај лосао, јер је већ био једном песланик код кнеза Проворовског. Дошав у Јаш