Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

77

народу. Овај поступак Совјета, као п ново — наметути, прирез, по коме сваки је богатији Србин дужан био платити по дукат на главу, што је износило 150.000 дуката, изазове нове смутње, које су добро дошле биле Миленку п Вељку у њиховој завади са советом. Они су очекивалп прелазак руске војске у источне крајеве Србије; но оклевање београдског совета, да пошље на сусрет Русима нешто војске, вадоднило је тај долазак. Ђенерал Исаијев, који је већ био пошао у Србију заустави се у Малој Влашкој, и пошље писмо серпском Совету, у коме га укори за његово одлагање. Писмо ово учинило је такав утисак у Совету, да. су се одма чланови његови сложили међу собом. Истина сам Карађорђе није хтео решити се ни нашта, док недочека повратак Југовића из Беча. Но међу противницима, Аустрије, нашао се само један Миливоје Петровић, који је, врло опоро побијао разлоге Карађорђа, зашто овај заповеди, да га ухвате, но Миливоје добије прилику, и побегне у Земун. Аустријске пограничне власти, да би учиниле услугу Карађорђу, ухвате Миливоја и предаду начелнику шабачком, Луки Лазаревићу; он га стави у тамницу и 2. априла буде стрељан, а глава му послата у Београд. У то време већ врати се и Југовић из Беча, и доведе са собом једног аустријског штабног официра. Све што је могао успети код Аустрије били су голи савети и обећања. Карађорђе није се надао таком понашању Аустрије према српском народу, па каже у очи томе оФипиру: „благодарим ти брате, што си дошао у Београд, но ја би волео видити, да си довео са собом 10.000 војника“. Сад Карађорђе морао је наново пристати оној партан, која је хтела савез с Русима, и тиме се помири са старешинама источних округа. А напоследку стигне и позив од руског војводе, којим је позивао Србе на војску. Овај позив подпуно задовољи Карађорђа, и он пошље Русима 4.500 одабраних пешака и 1500 коњаника под управом Петра Добрњца. О војском овом похити Добрњац, да се саједини са графом Цукато, те да заузме Неготину и Брзу-Паланку, а да обседне Кладово (%).

Баш у то време разнесе се чудан глас, коме су веровали, не само у Београду, већ и у Париграду: да ће маршал Мармон са 15 хиљада војника, налазећих сеу Босни, ударити на Турке, аједна аустријска војска, заједно са Србима, поћи ће на Ниш; Руси пак кренуће све своје силе у Бугарску. Глас овај произиђе услед тога, што је Карађорђе ступио у преговоре с Бечом, и што је совјет послао депутацију у Далмацију, да изјави оданост Срба императору Францу ском. Овај глас правдао сеитим, што је маршал Мармон заузео својом војском један округ у Хрватској, који су 1809. год. заузели бегови