Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

78

турски, при свем том, што је овај округ, по последњим уговорима, припадао, илирском краљевству, које је начиинио Наполеон. Но било како му драго, ови гласови нису остали без значаја; јер турски паша у Босни стане утврђивати градове и снабде их нужном раном; командант (турске Оршаве) Адакале, као пограничног места спроћу Аустрије, прекине сношаје са властима аустриским; а серашћер Решид паша, налазећи се у Нишу, позове на оружје све верујуће у великог пророка од 17—70 година.

Двадесет седмог априла врате се у Београд из Влашке српски посланици и донесу Совјету писмо, у коме је граФ Каменски напоменуо све, што је Русија за три године Србији учинила, изказујући, том приликом своју жељу, да Орпски народ незаборави те услуге обећавајући му самосталност и независност. У пшему овоме признат је Карађорђе за врховног вожда „Русија очекује, вели се у том пписму, да ће Србија при наступајућем рату учинити јој знатну помоћи придружити своју војску руској. А ако то неучини, то ће Орбију очекивати жалосна судбина, због чега треба, да се Совјет о свему тачно пзјасни. Ради овога 1. Маја држана је седница у Совету у присуству самог Карађорђа, где после незнатне препирке буде решено, да Србија по жељи Руспје прими учешће у предстојећој војни п да сеу будуће тражи њено „покровителство.“ (7).

На послетку започне се војевање на све стране. У месецу Јулу било је 58.500 Срба под оружмјем међу којима 3.000 коњаника са 75 топова. 95.100 војника од ове војске налазило се у источним окрузима саједињених са Русима, а остали број бранпо је јужну и западну границу а у месту бавлења (Тополи) Карађорђа налазпла се резерва.

14. Јул. руски ђенерал Цукато пређе у Орбију п саједини се са Србима. Савезници одма потом освоје Неготину, Паланку и обседну Кладово; п задобију при овим победама знатан пљен. Но у исто време док су ове победе одржали Срби п Руси, уђе Решид-паша у јужне крајеве Србије, разбије један део српске војске, која је ове крајеве бранила, па се опет у Ниш врати. Док су ови бојеви трајали на истоку и југу Србије, Турци са стране Босне нпсу ништа предузимали, осим једних претња. Због тога онп су у једном пристаништа на Сави начинили били једну повелику Флоту п спремали се, тобож, да се искрцају на српску страну близу Београда и у исто време да пређу Дрину на три места; но све ово било је голо хвалење и претње, а нападати нису могли једно што се босански везир бојао нападања Француза и Аустријанаца, а друго, Бошњаци Турци нису имали вере у свога везира, држећи да је он потајни хришћанин. Али Срби