Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

80

Србију већу војску. Противницима Кара-Ђорђевим пристану многи од советника. У нарочитој седници Совјета буде решено: да се блатодари Русији за учињену велику помоћ у продужењу трајуће године, п да се моли Русија, нека се једнако у Опбији налази једно оделење руске војске. Карађорђе присуствовавши при овој седници, много је говорио противу последње тачке. Но ипак надајући се, да ће Руси пристати на овај предлог, у Београду наређено би, те се за њих припреми засебни стан: не само варошке касарне, но и сав конав у граду, у коме су живиле паше са харемима буде одређени за то. На концу месеца Новембра оду српски посланици у Букарешт, с писмом од Совјета. А у исто време умре ђенерал Дукато, а његово место заусме ђенерал Зас, који одведе руску војску из Србије у Малу Влашку на зимовник. Но пре него је стигао одговор на писмо Совјета из главног руско логора, Карађорђе и Младен дознаду од писара Мпланова (Обренов.) с каком су намером старешине, имајуће дружбу са Миланом, хтеле да доведу Русе у Србију. Поткупљени Младеном, писар, врати се у Букарешт своме вођи, п на скоро лрочује се глас, да је Милан Обреновић умро у Букурешту; а противници Младенови, поверују разнешеном гласу, да је он бпо отрован. Међу тим Младен није дремао: заједно са Југовићем испланира да, учини нове промен у совјету, а на то склони и Карађорђа. Промене ове биле су: 1) да се одвоји од народа Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Јаков Ненадовић п кнез СОпма; треба их довести у Совјет, п назначити попечитељима, спољашних послова, правде, финансије п унутрашњих дела, а сам Младен, да буде попечитељем војеним; 2) све остале старешине, како оне које су у власти, тако и оне, којп би ову доцније доблли, да више не носе име војводе п да буду сви равни међу собом у власти, а нико други не мож пм заповедати, осим Карађорђа п Совета пли кога КараЂорђе одреди за време војне; 8) од осталих совјетника, да се састави велики или народни суд, кога председник да буде попечитељ правде или велики судија; 4) ко не пристане на то, да се протера из земље. Решено буде, да се ово ново устројство предложи народној скупштини, која ће бити сазвата око нове године. Противници Карађорђа пису гублап још надежде да ће стати на пут плановима Младеновим; оли су знали, да је Милан Обреновић скоро пред смрт, склонио графа Каменског, да пошље у Београд најшлотски пешачки полк. Миленко Стојковић и Џетар Добрњац радили су свима сплама, да русви полк дође у Београд пре, него се сазове скупштина; но јави мравови и снегови задрже Русе. Тада ни