Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

81

ЏШетар ни Миленко, па ни Јаков Ненадовић не дођу на скупштину, која прими све предлоге Карађорђа и Младена. Противу ових предлога били су само: Лука Лазаревић, Вупца Вулићевић и Милош Обреновић; но противити се ономе, на шта су се сви сатлашавали, било је опасно. Кад је већ скупштина распуштена, приспе руски полк у Београд, 71) Карађорђе и Младен не сместе Русе у граду и касарнама, већ по кућама грађана, а начелнику полка, Бали одреде кућу, у којој је живио Родофиникин. Заједно са Русима, дошли су у Београд Миленко и Добрњац; они су се још надали, да ће поправити своју ствар; држећи да ће њима пристати све војводе, којима је новим устројством власт ограничена. Но они се преваре у рачуну. Ове мање војводе, добивши сада неку самосталност, постану ватрени привржници Карађорђа и Младена. Шта више пређашњи савезник Миленков, Јаков Ненадовић, ожени свог сина Јеврема ћерком Младеновом, прими се предложене му дужности попечитеља и пређе на страну Карађорђа. Само им је остао један помоћник, који се није волио никоме покоравати. — Ајдук Вељко, при ком јеп у самом Београду била једнако гомпла људи, састојећа се из његових привржника. Но Карађорђе поступи лепо са Вељком, поклони му неколико стотина дуката и изда диплому на звање војводе у Бањи, а кад се равнесе, нарочито измишљени глас, да су се Турци приближили Бањи, Вељко оде из Београда заједно са својом четом. Таким начином Стојковић и Добрњац остану усамљени и потоме нису ништа могли предузимати противу Карађорђе. Али њих је подбадао (Стеван Живковић, познати нам противник, који је био један од најбогатијих грађана „И Вељко п Јаков издали су нас говорио је он, сад ми немамо ништа више надати се, већ нам остаје, да ударимо на тога дебелог пса (Младена), па ако завладамо њиме или га убијемо, онда ће и прни пас (Карађорђе) морати, или пристати уза нас, или бежали у Шумадију“. Миленко и Петар одговоре: „У нас нема људи.“ на шта Живковић примети „нема људи! ја и вас двоје, ето већ три; ја имам два, три човека; у вас по два, по три, ево већ нас десеторо; треба. ударити на његову кућу, па кад се одпочне пуцњава, наћиће се јошљуди.“ А кад му ови одговоре: „нема барута“ он изађе п врати се с барутом говорећи: „ево барут“, сад они, немајући таке одважности, оћу те.

Војводе, којима, је њихов пређашњи положај одузет, нису хтеле исти себи на силу повраћати, надајући се, да ће оваким начином бити на миру, но они се у том преваре. Младен се постара уверити Карађорђа, да начелник руског полка у Београду, ни најмање неће

ОРБИЈА М РУСИЈА. б