Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

људи. У место одговора од Миленка и Петра, Милош добије заповест из Београда заједно са другим војводама, да умири народ у округу пожаревачком, којп се узбунио био, због одласка Миленкова и Петрова. Кад је мир био повраћен, Карађорђе позове Милоша у Београд. Овде га позову у Савјет, те му Младен покаже писмо, које је Милош писао изгнанипима. Овом приликом напомињао је Младен Милошу, да је могао ово писмо написати и писар његов, али Милош сам призна, да је писмо његово. Но како су се сад бојали побуне народа, која би могла пропзаћи од новог протеривања, морали су задовољити се само простим обећањем Милоша, да неће више радитн против Карађорђа, (72).

После свију ових промена унутрашње уређење Србије изгледало је овако: Карађорђе био је врховни вођ целог народа; после њега, стајао је „Совјет“, чији чланови били су уједно и попечитељи; упразњена места Миленка п Добрњца, заузели су: спољашњих послова Миљко Радоњић, професор београдске школе, а правде Илија Марковић; совјетници, не имајући звања попечитеља, дошли су за судије великог суда, у коме је Илија Марковић председавао. Три попечитеља: Младен Миловановић, Јаков Ненадовић и кнез Сима добију по 6.000 гроша годишње плате, осим тога додатак потребни за огрев п рану; остала три попечитеља лмали су много мање. Но не гледајући на то, што управо Совјета сад није ни било, попечитељи писали су на својим актима „вђ правителљствуоцемђ народномљ совђтћ.“ По смрти Доситија Обрадовића, на његово место поставе Младена Југовића. Тако је било састављено српско правитељство 1811 године. Што се тиче војвода, које су се сада умножиле, а власт им се умањила, њима су издате дипломе на њихова звања. Дипломе ове гласиле су: имајући у виду трудове, поднешене на корист отачанства и истину храброст, показану против непрпјатеља на различним местима, поставља се Н. Н. за војводу ит. д. набрајајући сва села, која припадају његовом војводству. За тим стављало се у дужност војводи, вршити сљедујуће: 1) управљати над општинама свога војводства и чинити, да оне врше све оно, што буде из Београда заповеђено, а народ који под његовом влашћу буде, да не гњави; 2) да буде потпуни вршилац воље правитељетвујућег народњег Совјета и Карађорђа; 3) по делима војеним примати све ваповести, наставлења и потребе, идуће из Совјета преко војеног попечитеља Младена Миловановића, и од њега искати објаснења, кад ова, потребна буду ; 4) за унутрашње послове војводства, има се обраћати попечитељу унутрашњих послова, Јакову Ненадовићу и примати