Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

84.

од њега наставлења; 5) у свима осталим пословима покоравати се непосредно заповестима Карађорђа; 6) у случају рата, доћиће под управу вође, који за то буде изабран; ') чланове месног магистрата заједно са писарима, да пошље у Београд, где ће добити наставлење како ће поступати и судлти: 8) поставати у сваком селу кнеза, који ће водити бригу о народном благостању п давати војводи рачуне; 9) у црквене послове, да се не меша исто тако, као што се свештеници и калуђери не мешају у војене п грађанске послове; 10) о свему, што се догоди, зло или добро, достављати народњем Совјету, који има врховну власт у земљи. (7). Овим начином власт Карађорђева у Орбијп ојача и осигура се, но пестеравши Миленка Стојковића п Петра Добрњца из земље лшиш источне округе пскусних и енергичних војвода, п тиме ослаби војену силу у овим крајевима, што да Турцима превагу над Србима. О друге стране опет, одлазак Јакова Ненадовића па западних округа у Београд учини, те ослаби енергију у СОрбпма спрам Бошњака. А међу тим на концу месеца Декембра, 1810 год. стигве вестник (курпјер) са извештајем, да су се међу Русијом п Турском с нова почели водити преговори о мпру. Никада Срби нису још осећали таку преку потребу туђе помоћи у борби са Турцима, као сада. Иетина границе српске земље доппрале су сада опет на истоку до Тимока, а на југу до Новог Пазара; истина је и то да је сада п губитак становника, који су се више пута псељавали из северозападних округа у аустрпјске области, попуњен бло, бегунцима од зулума турског из Босне п Бугарима, којп су се пресељавали у Србију из оних места, куда су се тукли Турди п Русв; али честа нападања Турака на Србију, таке битке, као под Делиградом, Каменицом, Лозницом ит. п. ослабиле су војену сплу Срба, до тога, да међу њима није већ било људи. који се не би радовали, да руски полк и даље остане у Београду. Но судбина поласкала је Србима још за неко време. Порта потстрекнута п на овај мах Француским царем, одбије предлог руски о миру, п Србија још једну годину буде мирна од нападања Турака. Њене нове војводе мету мачеве у корице и почну радити канцеларске послове. По некад пограничне војводе јављале су, кад би се по који пут приближивале омање турске чете; но чим би Турци дознали, да су Срби готови дочекати их, одустајали су од своје намере. Тако је војвода КараМарко достављао попечитељу унутрашњих дела, Јакову Ненадовићу, да Турака нема нигде близу његова подвлашћа, ни да он често

ит /

изашиље уходе, (пшшјуне) да виде, шта се око границе ради. А Ненадовић опет поручивао је, да он, тога ради шиље људе у Босну,