Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

85

и то мало подаље унутра. Кад би овако прелазећи границу и идући преко турске земље наилазили на Турке при кошењу, сечењу у планини и другим пољским радовима, ови су им пребацивали: „ви уверавате нас, да је сад примирије, а сами хоћете на нас да нападнете.“ Срби су се изговарали, да су они за то дошли, што су, тобож чули, да се војници на турској страни почињу сакупљати противу Срба. Сељаци Турци опет уверавали су Србе, да се само спахије скупљају, међу собом а о војевању нико п не мисли. „Логађало се п крађа стоке и хране у пограничним местима, како са стране Турака, тако и са стране Срба; но све се расправљало преписком између пограничних власти, и објаснењима, да оваки догађаји нису могли нарушити мир. По неки пут догађало се, да је правитељствујући Совјет казнио Србе, због чињених разбојништва на турској страни. Тако Јаков Ненадовић доставио је врховном вожду 9 Августа, да је неки хајдук Гаврило ухваћен и предат на осуду лозничком магистрату, што је посекао једнога Бошњака п његово осмогодишње женско дете преко Дрине. А доказало се, да је, он не само узео новце од убијеног, него да и оно дете није убио на једанпут, већ га мукама уморио. Ненадовић, тражећи, да се овај зликовац строго казни, говорио је Карађорђу: „верујте, да људи преко „Дрине много трпе ала од наших људи, а због тога не могу о нама ни мислити добро, а камо ли желити нам што добро. Мука је са нашим људима наћи себи верна пријатеља, па зато треба их казнити, да не харају онамошње људе.“ Ако су се догађале унутрашње распре између старешина, војводе су достављале о томе Совјету, те је он ствар расправљао; а распре, догодивше се између каквих села, због чега, по неки пут, решавале су месне скупштине. Покашто морао је Совјет претити и по неким кнезовима, на које се жалила п сама српска спротиња. Особито често догађале су се врађе коња, како међу самим Србима, тако између Срба и Турака, због чега су многе пограничне војводе забраниле прелазак Србима преко Дрине. Управитељима карантина, и скела, било је у дужности да први известе најблшке војводе и Совјет о приближењу Турака граници.

Турци су се по некад светили Србима, што су они одводили њихове становнике, па после од њих дознавали стање ствари у Босни; тако у месецу Септембру нападну 800 Турака на село Бешевицу, и одведу две жене, шест људи, а двојицу убију, само за то, што је Кара-Марко ухватио њихова шпијуна. Турци који су седели у граду Соколу, јако су и паочиглед крали стоку, и Срби нашавши у Турака ову, морали су је често силом отимати. А по кад