Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

86

при овом отимању, Турци су плаћали главом. Догађало се опет, да се водила преписка између пограничног војводе, и каквог бега, у којој су један другога уверавали о добрим одношајима: „наши ђедови и очеви, писао је један Турчин проти Ненадовићу, живили су у комшилуку, п преживили су много султана, па се нису свађали; а зашто ми да се свађамо. Премда, није у реду, да човек сам себе хвали, но у нас, на турској страни, нема човека, који би ствари боље познавао од мене, а у вас на српској страни нема речитијег и разумнијег од тебе. Ја бих желио; ако би још господ Бог допустио, да ову необичну свађу између робова бижијих, ја и ти нашим трудовима прекратимо; и тако, да учинимо једном велику молитву са обе стране, и потпишемо своје пме под уговором, да буде тврд као мрамор, кога и после нас киша ни снег неће уништити, а све ће остати као што је п бпло; опомени се куме, само једнога: колико су царева п краљева преварили овај свет до сада, данас јесте, а сутра није, а за све треба дати рачун господу Богу, па само да је мрава очепио. Остајем твој пријатељ, очекујући одговора у својој кући.“ Но при свем том видло се, да су Турци намеравали, по свршетку војне са Русијом, склонити Србе опет, да буду раја. Разнео се био глас, да се сам паша босански спрема послати писмо у Србију п предложити мир. Поводом овим Совјет, попечитељи п пограничне војводе, водиле су преписку међу собом н наређивали онпма, што су ближе Босне билл, да распштају које паши улнио у главу такве мисли, да ли Њемпи, Французи, или своја сопствена немоћ, препоручујући један другом да добро пазе, да писмо пашино не падне у руке каквом будаластом Србину, које би га могло збунпти. Из Совјета било је писано војводама: „коме дође ово писмо, нека одговори овако: ми ћемо упитати нашега врховног вожда п господара, а он ће великог Александра.“ На послетку у месецу Октобру Турци пређу Дрину п опљачкавши неколико села, 16 истог месеца буду Орбима узбијени натраг; а 26 и 27 претерани преко Дрине. (7)

Успех руског оружја, под управом Кутузова, јако је обрадовао Србе. 18 Октомбра стигне у Београд извештај, како је срећно Кутузов извршио свој план, вамамивши Турке на леву обалу Дунава, окружи их са свију страна тако да се нису могли ни бранити, већ морали су предати се. Тај исти дан Јаков Ненадовић напише из Совјета команданту и попечитељу народне касе СОпми Марковићу: „извешћавам вас о радосној новости, коју је добио врховни вожд од ђенерала лајтнанта; саопштио нам је писмом, да је: главнокомандујући Кутузов прешао код Рушчука Дунав помоћу флотиле; ударио