Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

87

изненада на великог везпра и са свим га потукао; отео топове, запру, барјаке, шаторе и сву касу; 5.000 Турака пало је мртвих а 1.000 живи заробљено; а од врховног вожда имамо извештај, да ће он 10. октомбра доћи у Алексинац и да је намеран ударити на Нишког пашу, који се налази са војском 3. сата далеко од Ниша. Већ је учињена наредба да онда, кад врховни вожд удари на пашу, нападну у исто време Младен и руски баталион с друге стране. Но разбијени Кутузовим велики велики везир поведе преговор о миру. Сад Карађорђе саопшти у главни руски логор предлоге, које је њему учинио Рушид-паша, у време кад је војна била у највећем јеку, паша је тражио, да Срби пропусте преко своје земље Бошњаке Дунаву, ради подкрепљења турске војске, војевавше противу Руса, а зато је обећавао Карађорђу онаква права, каква имају господари Влашке п Молдавије. Но Карађорђе је одговорио да не може закључавати засебног мира без Руса; а сада, и Руси морају се опоменути Срба, закључавајући мир с Турском. Ради преговора о миру дођу овлашћеници с обе стране у Букурешт и углаве мир у почетку Јула 1812, године. У 8. члану овога договора било је написано о Србима сљедујуће: „сходно томе што је углављено четвртим чланом преходних тачака. Премда нема никакве сумње, да ће блистајућа Порта, као и досада снисхкодити и бити великодушна спрам Срба, као народа, који је издавна у њеном поданству и данак јој плаћа, но опет имајући у виду саучешће какво су они имали за време целог војевања, нађено је за умесно ставити особите услове о њиховој сигурности. По овоме блистателна Порта прашта Србима и даје им општу амнестију, тако, да више нису одговорни за пређашња дела. Ако су Срби поградили какве градове у својој земљи за време војне, где их пре није било, да се поруше, пошто нису од потребе а у будуће, а блистатедна Порта заузеће по пређашњем све градове, паланке и утврђена места, у којима су свакада постојали топови, запра и друге војене потребе, и тамо ће сместити војску како само за добро нађе. Но да ова посада турска неби притешњавала Србе у праву, која су као поданици имали; то ће блистателна Порта побуђена чувством милосрђа, учинити нужне мере с народом српским какве су потребне ради његове безопасности. Она поклања Орбима на њихове молбе, такве олакшице, какве имају њениподаници архипелашких острва, и других места и радиће да осете њено великодушије, дозволиће им независну унутрашњу управу; одредити цифру данка који ће примати преко српски руку, и да ће она све ово учинити у договору са народом српским. (5)

Кад Карађорђе добије извештај да су Русија и Турска закључиле