Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

со со

мир он с Совјетом пада прокламацију: „благородним војводама, кнезовима, капетанима, чесном свештенству, свима властима у земљи п целом народу српском.“ У тој прокламацији, он је обзнањивао, да су турски султан и московски цар у добричасутврдили мир, како међу собом тако иза нас; па зато заповедамо, да од сада унапред свуда по границама престану грабљења и крађе са Турцима, већ свуда да буде мирно; ако би ко противно овоме нашему наређењу поступио п учинио какву штету пограничним Турдима, бев сваке милости биће кавњен смрћу, па ма ко био старешина или млађи. А ради утврђења овога мира ис наше стране, шпљемо неке људе руском двору, нашему великом „покровитељу,“ који се досада старао о томе, а сада ће нам помоћи; а друге посланике шиљемо у Ниш везиру ради преговора. а од туда великим султану и светломе правитељству, да донесу утврђење у каквом стању ми да останемо. Ми п наш народ срећнисмо, што се можемо користити нашим трудовима; султан у договору с Русима опростио јецеломе народу, па зато шиљемо људе ради договора. Но до тога времена, док се наши посланици поврате из Цариграда или Ниша, војска п народ да се неразилави, већ да буде тврд и храбар до свршетка овога дела као што је досада бпо. И тако како је мир закључен и ми се старамо да добијемо од султана утврђење овога ва цео народ, то одсада војна престаје, а руска војска која је опла код насу Шапцу и Београду креће се Делиграду ради становања поред граница п Дунава док се дело подпуно не доврши. А кад се дело мира потврди великим султаном, тада ће се отворити слободни путови ради тртовине на све стране п доћи ће султанови људи да управљају у договору с “нама.

Дано у Београду, 21. Јула 1812. године. У народном правителствујуцем Совјету. Верховни вожд сербскаго народа.

Георгтћ Петровичљ. (79).

Но како у договору Русије с Турском није било опредељено ни колико ће Срби плаћати порти данка, нити пак појединости узајамних одношаја пзмеђу Срба и Турске посаде; то Карађорђе сазове народну скупштину у манастиру Враћевшници, на којој изберу посланике за у Цариград ради потврђења договора међу Србима и Турском. Али пре нето су српски посланици стигли у Софију, Француски су дипломати били успели изменити турску политику. Наполеон је већ објавио свој полазак у унутрашњост Русије, п његов посланик у Дариграду пострекавао је Турску на војну. Досадањи велики везир био је збачен и на његово место постављен Рушид-паша, који је Србима већ толико познат био, због нападања на њихове јужне границе, Он је већ био отишао из