Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

89

Ниша у Шумлу, куда пођу и српски посланици; но везир пошље иху Цариград, али тамо није их хтео нико ни чути, већ опет врате их Рушидпаши у Шумлу. Они стигну овди и то баш онај дан, кад је везир заповедио, да се истера из службе Халиб-ефендија и казни кнез Мурза, који су имали учешће при закључењу букурешког договора. Рушидпаша објави сад српским посланицима без сваког околишења да порта, не намерава закључавати са Србима новог мира, већ да они морају положити оружије и покорити се на оне услове, какве је Русија за, њих уговорпла. Осим тога Рушид-паша придода, да се српска ствар у опште њега и не тиче, но да је за ту ствар састављена нарочита, комисија, која ће скоро доћи у Ниш, куда треба и они да иду. Кад дођу у Ниш српски посланици, јаве се послатом ради преговора с њима Челеби-ефендији; од кога добију онаки исти одговор као и од великог везира. Но како посланици српски нису имали и на таква захтевања овлашћења, врате се у Србију, да саопште Карађорђу и народном Совјету Турска захтевања. ("'). А то је било у Декембру 1812. год. кад је Наполеон побегао из Русије.

Месеца Јануара, 1818. год. биле су позване све војводе у Београд на скупштину, на којој су били састављени ови услови ради погодбе с Турском:

Права Срба: 1) границе српске земље простиру се до оних места па којима је српска стража постављена; 2) Султан признаје Карађорђа кнезом или господаром српским и утврђава га на то достојанство Ферманом; 8) султан утврђује Ферманом и српски Совјет, који управља народом како за добро нађе.

Обвезе српског народа: 1) Срби се обећавају бити верни султану; 2) за знак покорности султану, примају у Београд једнога пашу са толико Турака, колико нађу да је потребан по међусобном договору; 9) плаћаће султану годишњи данак, колики сада одређен буде, обвезују се предавати овај данак, по жељи султана, или у Београду постављеному од њега чиновнику или доносити непосредно у Цариград; #) у случају какве војне између Порте и друге какве државе, обвезујући се сами чувати од непријатеља своју земљу, с толико војске, колико се сад одреди, и у свима пободним случајевима бити верни султану; 5) браниће турске градове, као највеће благо; а у случају, ако неби имали толико силе, да одбију непријатеља, имају право искати помоћи од султана; 6) што се тиче поправака градова п других у опште расхода на садржање градова мито да буде сад одређено. Челеби-Ефендија п подчињена му комисија, предложе са своје стране сљедујуће услове; 1) сва утврђена места у Србији која су подигнута у последње време, морају бити по-