Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

90

рушена; а топови, да се наместе по градовима, на места, где суп пре били, п да се предаду Турцима; српеки народ предаје Турцима, не само своје оружије, него и јашеће коње и скупоцену коњеку орму; 2) Турцима оставља се право, каом пре, насељавати се, у градовима, варошима, варошицама и селима, и добијају натраг све, што им је пре припадало, као: поља, баште, куће, воденице птд.; 8) Срби остају као н пре поданици великог султана, и у њиховим земљама уводе се турске власти, као што је то п пре било; ако ко не би могао пили неби хтео пристати на ово, тај се мора иселити из Србије, куда му драго. Представљајући ова захтевања, Турци, једнако су се позивали на 8 члан букарешког мира: тако су шпроко толковали онп његове опште изразе; но п Срби су се позивали на тај псти члан. На тај начин није се могло доћи до измирења и турска комисија, настане да српски посланици представе своје услове Порти, обећавајући се, да ће их она поднети султану.

После овога били су преговори прекинути, а како су се једнако, и то врло брво Турци спремали за рат; то су и турскл комисари прешли из Ниша, као пограничне вароши, у Софију, одкуда је Челеби Ефендија у меседу Мају, 1818 год. писао Карађорђу, да он пошље својим посланицима ново овлашћење. Срби видећи, да се Турци на врат на нос спремају за рат, а знајући по томе, да они неће одустати од својих захтевања, смање све своје услове на два главна, која. пошљу посланицима у Софију. Ова два услова били су: 1) Срби задржавају при себи своје оружије, као пушке и пиштоље, које они свакада при себи носе; 2) истерани из Србије Турци и њихове породице, да се не враћају натраг; а Срби пуштају пашу у београдски град с извесним бројем војске, која се може по договору с пашом сместити и по другим градовима. А што се свију других услова тиче Срби су изјавили жељу, да се доцније договоре. Но Турци и сада нису хтели ни уколко попустити од својих захтевања, премда су обећади послати српским посланицима одговор на њихове последње услове. Протежући тако преговоре, Турци очекивали су извештаје, како ће се свршити војна Наполеонова у Немачкој; јер Француски посланик у Цариграду подговарао је Турску, да разбије Србе, па после нападну на Аустрију и смете јој сајузити се с Русијом п Пруском. И тако Турци нпсу се спремали сад на војну само противу Срба, већ и да пређу преко Дунава у помоћ Наполеону. Са свих страна прикупљала се к границама Србије турска војска, спремајући један пресудан удар усамљеним Србима, о којима у садање време ни једна европска држава није ни мислила; јер сва је пажња сада обраћена