Srbobran

1ШМВЕК зб«

ИЕШ УОКК, N. V, ТНТЈКбОАУ ОСТОВЕК аб, 1916.

ТКАЛ VI.

5иВ5СК1РТХОК КАТЕ 8 ХЈшХеб 5(а(ев оХ Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I. с. опе уеаг ( 1.50

Вгђођгап рићНаћед етегу Тћигабау а( 443 'V. 33 5(гее(, Ие» Уогк, N. У.

СРБО БРЛН

ИРЕТПЛАТ А: За Сјед. Државе на годпну 6о ц. Канаду. Европу итд. год бг.^о Србобран налази тетиртхо* иа 443 V. аа 8(га*(, Н»» Уогк, N V

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

ЗКВОВРА^

8ЕКВ КАТ10КА1, РАРЕК ^N0 ТНЕ ОКОАИ ОТ ТНЕ 5ЕКВ РЕОЕНАТ10К „8ЕОСА”

Број 366.

ЊУЈОРК. Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБРА, 1916.

ГОДИНА б.

о нашој сеови У СТАРИ КРАЈ

•х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-х":-

Пред нас Србе у Америци у прло кратко време изаћиве једно врло озбиљно питање: питашс о сеоби у стари крај. Пре неког времена писац ових рсдака био је почашпен је дним поверљпвим писмом г. ђ. Јеленипа, личног секретара краљевића Александра. Измсђу осталога у томс писму налази се и ово: „Главио пак питаше, о коме ви сви тамо треба да мислите, као год и мп овамо, то је повра так тога народа отуд у Нову Србију, наравно после рата и после ослобођеша. Јср ће све на шс иесрећне земље бити маше вишо пусте. II најлспше Вас молим да ми у том смислу изра днте један мали експозе, који би садржавао: што овамо свс треба урадити за коју врсту занимаша, па да се може рачуиати на џелисходно то га тешког нацпоналног проблема. Јер ћемо имати да у сваком погледу почнемо сасвим из почетка.Ј>удите иотпуно отворсни п искрени и знајте да пншетс једноме своме свссноме прпјатељу, кога се тиче само истина н општа корист.” Ово наводимо само због тога, да сс види, како се врло озбиљно дапас глсда иа то питаше: Један наш драги пријатељ, г. А. Доклсстић, који се зимус вратио из Србије, говорио нам је, да се краљевић Александар и шему лнчно изразио, да га ово пнташс много занима. Ова сеоба наша није ствар овог илп оног појединца. Она је ствар целе Србије — од краља па до последшег од нас. Свакп озбиљан наш човек да нас о том питању водн врло озбиљног рачуна. Прс неколнко годииа у Амернку долазнли су неки нашп учени људи да „проучавају” наше исељеничко питање. Ти људи су ншлп са ссла на прсло, трошили су'силан новац. „проучавајућн” то питање. Ка да су се вратили у старн крај. почели су прнчатн: како смо ми ношли у Америку, јер смо у старом крају пијанчили и терсвенчилн. Отуда је дошло, да се раније на ову ствар, на ово нашс питање није обравала паметна и разумна пажња на штсту н нашу и наше ствари у старом крају. Данас та ствар стоји сасма друкче. Ми смо одавде успели да објаснимо зашто је оволнки наш свет пошао у туђину. Нисмо ми оставили колевку нашу, јер смо, услед пива и терсвенчења, омрзнули на шу. Напротив чим смо дошли овамо, чим

смо зарадили прву своју надни цу, ми смо у скромним домовима нашим припалили свећу своме крсном имену. Почели смо овде, у овој далској ту^ини, да србујемо као што се србује и у старом крају. Дошли смо овамо, јер нисмо имали мо гућностн даживимо као што се људима доликује да живе. Немцн и Мађари, шнхови племнћи, потисли су нас са наше груде. Нспоштеним решењем аграрног питања, оставили су нас бсз зсмље. И што је остало земље у рукама нашим у брзо јс пало услсд природие надмоћн великих поседа, које су за ссбе приграбиле немачке спахије и маџарски немеши. Уз то аустро-угарска влада всштачким пачииом спречавала је раз витак индустрнјс у нашим кра јевима. Иашем човеку нијс бпло могуве наћн зараде код своје куће. Ради тога је наш човек морао ноћи у туђину. Сеоба нашсг света у Америку јс један велики и врло озбиљнп политичко-економски процес. Мп смо жртва тог процеса. Свакн паметан и озбиљан човек, којн хоне о том шггашу озбнљно и паметно да говорн, мора ту чнњсницу уважити, од ње нонн п према њој се равнати. Ако наиђе на извесне појаве, које му изгледају као пороци, треба да зна, да су ти иороци поникли на тлу приправљеном тим полнтичко-економским процесом, који је на стотине хиљада нашег света бацио на улицу п гурнуо га у иајстрашннји привредно-друштвенп вртлог, што је икад постојао у свету. Ко те стварн познаје нз блнже. не може се чудити што наПлази на неке непријатнс појаве, већ треба да се чуди што наилазн на днвне примере родољубља н пожртвовања меџу овим светом баченнм у америчке пакло ве. Помову таквог света старн римскп демагози газнли су нај племенитије римске реформаторе; помову таквог света су стари римски конзули обарали државне поретке; помову таког света су стари римскн тирани спаљивали прве Хришћане. Место свега тога ми данас видимо међу тим нашим светом, осталим без поседа и прннуђеним да иде трбухом за кру хом, дивне примере, разборнтости, сталожености, родољубља и пожртвовања. Од како историја зна за овакву врсту сиротињс, није било лепшега света од овог нашег исељеног надничарства. Појава таког надничарства у свима другим земљама новог доба била је пра-

ћена силним немирима, који су се некад развијали и у праве побуне. II када се најзад тај свет иселио у туџину, потпуно је заборавио на своју отаџбину, окренуо јој леџа, није хтео за њу да чује вншс. Све се данас то зна тамо, где треба да се зна. И за њих и за нас ово пнтањс о сеоби данас узнма сасма правилан облик. II за њих и за нас ово пн тање данас претворнло се у питање: да ли да се овај свет, ко Ј 11 Ј 6 једном већ био лишен земље, заштити да га та недана не лостигпе још једном? Која би корист била врапатн овај свет у стари крај, а н естворити му могућности, да тамо и остане? Отуда је ова сеоба, по вратак наш у стари крај, скопчана са питањсм о давању бесплатне земље за насељпвање. У Србији има данас сплне непоссднуте земље. У Старој Србији, Маћедонијп, Боснн п Херцегонини пре ових рагова постојао је стари феудалнн порсдак. јсдан велики део зсмљс на лазио се у поседу државе. По том • гаром поретку врховни је власннк земље био владалац. Он је давао агама п бсговпма земљу под извесним условима. Услсд разних рефорама од прошлога столећа, поред тога поседа развио се п прнватни поссд. Ну ппак у рукама државе, која замењује старе господаре тих крајева, остаје силна земља, на којој се могу населити читави милијуни свста. Таквс прилике појављују се само једном у току чнтавпх столећа. II та прнлика значи много и за др жаву и за народ. Паметним искоришћнвањсм тс прилике може се ударнти тсмељ изванредно срећних односа у државн, прнвредних, друштвсних и политпчких. Слнчна прилика се пружила била Србији након пр вих устанака протпв Турака. Тада је ссљак у Србији дошао до лепе земље и то је послужило као темељ оие величние Србије, која ју јс изнела на ову данашњу висину. Та.земља дала је Србији оног сељака-војника, којн је на својнм леџпма понео и нзнео овај данашњи крст Србпје. Ако се овога пута поџе истим корацима Србија ће опет добити свога ссљака, којн ће је чувати као што је чувао и онај први потомак устаннка из 1804. и 1815. Као што се из горе наведеног писма внди, на то ее озбиљно помишља у Србији. Према томе остаје сада на нама, да н ми том питању приџемо са оном збиљом и оним здравнм расуџнвањем, са којим смо прилазнли до сада свим нашим велнким пословима. Нека се сваки наш човек сад још спрема за пут; нека своје послове већ сада удешава тако, да може кренути кад му се прва прилнка за пут укаже, нека штеди сваки новчић и сма

ИШШЖ ЖЈБОПИХ МИРНШ

Ми обпчавамо у сваком бро ју „Србобрана” написати по један чланак о радничким, при вредним питањима у опће у Америци. Ппшсмо из внше разлога. Прво због тога, што је „Србобран” радничкн лист и као такав мора водити рачуиа о стварпма, које се тнчу радни ка. Ну посцтојн један виши разлог. У задње време све се впше гомилају знаци, да је си ромашнијем свету у Америци живот нсобично отежао. Цсне животним намирннцама скачу па један начин, да изазива озбиљну бригу. Мсџутим наднице остају, у колико је реч о огромној већини радиика на истој мери. Од тога је још значајније то, што штрајковн, покренути за повећање наднице, про падају. II што је главно, то је само почетак. Доноснмо ннже један чланак из једне велнке њујоршкс новине, из кога ће се видити да се тек очскује скакањс цена животним намирннцама, Ради тога скрсћсмо пажњу нашем свету, да сада пази, да чува сваку пару, а што је најважније, да иомишља на своју будуииост, Улази се у једно доба страховите борбе меџу радницима н послодавцима. Послодавци данас сабирају огромну зараду и бине у стању да скрше сваки раднички покрст до којег доџе поводом овог нссносног стања. Све што су раднпци зарадили овс годнне, ако пм и остане што, отићи ће у те борбе. Ми вемо најгорс проћн у тој борбн, јер стојимо иајслабнје, нама западају најтсжи пословн, најмањс наднпце. Сваки паметан човек који о овим стварима размишља озбнљно, видиће да нам не остаје нпшта друго до да се још сада спрсмамо на повратак у старн крај. Да ту истину наши људн видс што јасније, ми преводимо овај чланак из листа ■„Њујорк Трибјун”, препоручујући га нарочитој пажњи на шнм чнтаоцнма: „У последње две године огро мна веннна Американаца присиљсна је да живи много лошије него пре. Само један мали дсо у стању је да и данас жпвн онако, како је живио пре годину или две, а то чинс на тај начин што и данас троше на жи-

њуЈе све своЈе трошкове; нека сада помишља на посао коме ће се посветити у старом крају; нека мало изближе и брпжљивије проучава многобројне ствари овде, које ће му требати у старом крају; — другим речима, нека се сав преда мисли на један велики и судбоносни корак, који треба да учини у своју властиту корист и на добро народа чији је син. —н —ћ.

вот скоро два пута више него .пре. „Економи, социолози и трговачки и индустријски стручњаци слажу се, да је узрок овоме силно скакање цена животннм намнрницама, док нриходи нису били у стању да се сразмерно повећају. „Надницс су остале скоро исте на свима пословима. Само код заната, запосленнх израдом џебане, дошло је до неке по вишице у надници. „Месо је скочило за четир и више цеити по фунти у последње четир године. Поврне и други пољоделски пронзводи су цоокупили од 30 до 125 од сто. Одело, обућа п шешири, поскупили су још и више. У градовима скочила је н кнрија, а ио целој земљи поскупили су угаљ и дрво. „Чист резултат тога јс био да јс начин жнвота код обитељп, чији су приходи мањи од 3000 долара годишње, знатно погоршао. Бсћ годнну дана тај свет једе мање н горе мсео, у онће живи горс но прс. „Прошлог четвртка впдели смо једну жену у бакалницп (гроссрији) на углу Чарлс и Вевсрли Ст. (Њујорк). У лицу |е бнла бледа. Носила је на себи јсвтико плаво одело. Поврх њсга капут који је нскад био црн, а сад постао прљаво-зсЈен. На главн шешир, старији од капута. Куповала је оутмил, шећер. јаја и разне другс пред мсте, меџу њима н згуснуто (кондензирано) млеко. Када јој је речсно да млеко, које годину дана она је плаћала 11 центи, сада кошта 12, она упита: „ „Па што ћемо ми чинити, да би могли живети?” „Дунанџија је на то оћутао. „Онц. џојн су проучавали ове ствари, веле, да су мањи тр говцп највише криви за ово подизање цене и да сада зараџују више но икад до сада. Али се зна да и велнкн трговци добијају свој део. Једни наводе рат као узрок овом поскупљнвању. Ну то није истина. Најбољи доказ да је овај изговор лажан јесте цена хлебу. Хлеб овде, у Америци, кошта осам центн по фунти — два пута више иего у Енглеској или Немачкој, где се фунта хлеба продаје за врло мало више од четир центе. „Један познавалац пијаце жнта и брашна вели, да је овом поскупљувању много допринелошпекулисање. „Џозеф Хартигаи, секретар одбора за храну, изјавно је да пе око 1. јануара цена жпвотнпм намирницама скочити за 15 до 20 од сто. То пе значити повсћање за 60 до 70 од сто нрема ценама пре но што је раг почео.

ПРОШЈМ НЕЛЕЉА РДЗБОЈУ

Лондон, 21. окт. 1916. Снег веп пада у Карпатима и Трансилванијским Алпима, и подрезује наде генерала фон Фалкенхајна да пе брзо освојити Румунију а поткрспљује краља Фердинанда, чија је преплашена кукњава од прошлс недеље доста забринула савезнике. Улазак Румуније у рат продужио је аустро-немачке линије за 370 миља на гра иици у Ердељу, од Дорна Багра до Оршаве на Дунаву. Очевндно Аустрија се није надала нападу и кад је напад дошао га линија била је врло слабо иоседнута. Отуда су дошли први румунски успсси, пробијање брдских кланаца ,заузепс Брашове и напад на Снбпњ. Немци су потрчали у помоп Аустријанцима, велике војске убачене су у Ердсљ и маршал Макензен послат у Добруџу. —

реке Алуте и, сједшшвши се са војском, која је заузела Брашо, пошла на Фогараш. Овде су им Аустро-Нсмци зашли с бока Ове недеље Румуни су сс зауставили и пустили у љуту борбу да зауставе непријатеља. Аустро-Немци нису заузелн пи једио знатно место у овом краЈУ- Ворбе око кланца Томоша. Најљуне се борбе воде у кла ицу Томошу, јужно од Брашо н северено од Предеала. Ту је гра ппца само 63 мнље удаљена од Букурешта, а од ње за престоницу води добра жељезница. Али за читавих 25 мнља с једне и друге страњс тога нута дижу се велмке планине и Аустро-Немцн имапе силиог посла док се пробију кроз тај лут. Сада се још борс на самој г]>аници и далеко су од Букуреш-

Берлнн је смерао да здроби Ру- та, као што су на западу дале

мунију пре но што бн јој савезницп дошли у помоп, прегазе је као Бслгију и Србију н на таЈ начин ослободе се потребе да бране тако дугу линију када у пролсће доџе оппа савезничка офанзива. Румуни су били избачени из долина Алуте и Мароша. Брашо је био поврапе! и Аустро-Немцн почсше упадати у Румунију. Незгодна граница. На целом свету нема таквг гранпце — па чак нс изузима јупи ни Швајцарску — која ј< природпо тако заштипена као румунска граница у Ердељу Карпати, пошто проџу кроз Буковину у југоисточном правцу упупују се постепено на југ, и онда од једном окрепу на за пад, где добијају име Трансилванијски Алпи, доклс, идупг на југозапад, не допру до Дуна ва код Оршаве. То су густо збијени внсови, који иду од 4000 до 8000 стопа у висину, са врло мало клаиаца меџу собом. На истоку се налази пет, на југу четир кланца. Једна жељезница пролази кроз кланац Црвена Кула и иде долином реке Алуте до Фогароша, а онда се окрећс на исток за Брашо. Друга жељезница од Букурешта, иде на северозапад кроз предеал и кланац Томош и у Брашу се састаје са првом жељсзницом. У овим кланцнма водиле су се највене борбе за продирање у Румунију, и ако су Аустро-Немци покушавали да се пробију и кроз кланац Вулкан, али су били лако сузбијени. Када су објавили рат, Румуни су прво заузели свс кланце, пробнли се на севср кроз кланце Црвеиу Кулу и Томош, а на северу кроз ђимеш-каланц. Вој ска, која је прошла кроз овај послсдњи кланац заузела је Чи кшереду, спустила се долином

ко од Париза. (У понедељак, 23. октобра, Нсмцн су узели Предеал.) Блнзу џланца Црвсна Кула Румуни су поново освојили брДо Сурул. впсоко 7482 стопа, и држе брдо Робул, које господари путем за југ, а у Ојоца-клан цу провалницн су задржани на самој граници. Само на Северу. у ђимеш-кланцу, Аустро-Иемци нмалн су нсшто успеха. Ту су упали у Румуинју за 12 миља, држе долину горњег Тротуса п дошли су до Госоаса. У Добруџи, маршал Макензен, чије је десно крпло било потиснуто, понова јс прешао у напад на целој линији од Цршч мора до Дунава, сузбпјајућн ле во румунско крило н средиште пут Констанце. Румунско дсс но крило и средиште још с:: д; жи. Овде, као н с друге с: . Дунава. време је много б.:а. него у Трансилванпјским А. п ма н војни званнчпи стручњ цм очекују овде да ће про! г 3—4 недеље док зима заус: ви операције. (У понедељак, 23. окт., узели су Нсмцп Констанцу и потнсли Румуне за 16 миља па север.) Продпрање пут Битоља. Главну пажњу привлачпо је прошле недеље Балкан. Једно због опасности у којој се палази Румунија, друго због савслничких операција у Маћедони ји, а трепе због догаџаја у Атини; све то стојало је у тесној вези са опћим развојем овог ра та. Задњих неколико дана Србн су се нзванредно одлнковали. Заузели су Всљс Село п Брод и у четвртак отсралн Бугаре из Градилова и на тај иачин довршили освојење овог де ла долине Црне Реке. Што је још важније, они су сада потпуно зашли за бок бугарскнм шанчевнма измеџу Кс