Srbobran

Сграт «

С Г Б • & Р Д Н"

Број збб.

САВЕЗ СЈЕЛИЊЕНЕХ СРБА СЈ10ГА ($ЕЕВ РЕОЕКАТ10М 8ЕООА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 аа $1хее> ^еч« Уогк, N. У. Главни Председнин.' М. И. ПУПИН 443 \М. 22 БГгееГ, N6» Уогк, N. У. Гааани Подлредседнин: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 V/. 22 ЗггееГ, Ке» Уогк, N. У. Чланоаи Уирааног 0 д * о р а за 1в16: ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544, ТигИе Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 СаГев Ауе., Васкажаппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИН Вох 1811, ВЈвћее, Апг. Чааиоои Глаииог Од<ора аа 1816, 1817, 1818, 1818: ГЛИШО РАПАИИ поо ВгоаНжау, Сагу, 1п<1. СТЕВО БАБИК 5 N. Ии^иезпе асе., Оиаиевпе, Ра. НОВАН М. БОГДАНОВИђ КЕ. I Вегк1еу С1ић, Вшвћат Сапуоп, ТЈић ИЛИЈА ВУЈНОВИВ 6201 Е. 8 51., Капзаа СИу, Мо. ВИДОЈЕ ђОГО Вох 1739, Апке!ез, Са1. ИЛИЈА РАДАКОВИВ 1611 Е. ЕоиИ аге., Риећ1о, Со1о. Заменицн: .(13 Ниеу 51., МсКеезроН, Ра. 348 — 211(1 А\с., Ке\\ Уогк СгГу. Р. О. Вох 34С М 1 ат 1 , Апг. 443 V*'. 2211(1 54., Кете Уогк С1»у. 2106 — 137 54., 1п(Папа Нагћог, 1п<1. 819 5. ХУапЛегуепГег Ауе., 54. Еошз, Мо.

СТОЈАН ПАВЛОВИВ ДУШАН ПОВОВИВ НИКОЛА ТРБОВИћ ВИД ВУИВ СИМО ВУЈНОВИВ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

;; КЊИГК САВКоА СЈЕДИЊЕНШ СРБА СЈША ПРЕГЈиДА ДРЖА1ША ВЛАСТ СВ АКА ЧЕП1Р МЕСМи.

Савез Сједињених Срба Слога исплаћује: На пне осмртнипе ® 800 пји 4000 Двн. За губитак оОа ока, вли обе руке, вли обе ноге, пли једпе руке и једпе поге $1500 „ 7500 „ Лко капља онеснособи «ана за рад $1000 „ 5000 „ За изгуохену руку ® 600 „ 4000 „ За нзгубљеиу ногу 6 600 „ 4000 „ За слонлену кичму (ртењачу) § 800 „ 4000 „ За укочену руку или укочену ногу $ 800 „ 4000 „ За изгубљек иалац $50—$150 За пола одрезане стоие $ 200 „ 1000 „ За одрсаано прсте на нозн $ 150 „ 750 „ За нзгубдено око $ 400 „ 2000 „ 3 а олерациЈе: слепог црева $ 100 ; каиеиа у бешицн $ 100 ; у случају опучепогтп $75; тратоме $25; отвпраше утр^бе $100; жепске онерацпје $50; операппје шул>ева $25; рака $100; дебелег црева $35; аа операције иа глави, оку, улу, иосу, грлу и аглобовима од $25 до $75; аа отровање крви од $15 до $35. Осим тога сваки члан добија од 50 до 400 долара на име операцијеЈ болне потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито назначене, а према тежини повреде и увпђавности у правиог одбора.

МАЛ0 0 НАСРАДИН-Х0ЏИ. Испекао Насрадин-хоџа једну гуску, да однесе кадији. Но путем огладни, те поједе један батак. Тако однссе гуску у суд, и метне је заједно са тспснјом пред кадију. Кадија га запита где је друга нога од гуске. Насрадин-хоџа одговори: „Нашс гуске пмају само јеД-У ногу.”

Десн се баш прсд судницом шпор гусака, које су све стајале на једној нози, а Насрадин хоџа настави: Ако не верујеш, а ти погледај тамо.”

На заповсст кадијнну растерају гуске батинама. А када гуске потрчаше на обе ноге, рсчс Насрадин-хоџа кадији:

„Кад би тебе повијали так-, вим батинама, ти би потрчао н ! четвороношкее.”

Кад бацимо поглед на карту Балканског Полуострва, од мах нам пада у очи једна слика, која вен деветнајест столека лебди пред очима човечанства као символ страдања — слика крста, који сачнњавају реке Сава и Дунав, у нра вцу запад-исток, и Дунав и Морава у правцу север-југ. На том крсту прикован је вев пуних тринајест столека Српски Народ. II то је тај крст, који је уклесан у грбу Србије, символишуки у исто време две ствари: Тринајест столећа надчовечних страдања Српског Народа на Балканском Полуострву. и Трипајест столена надчовечних напора Српског Народа, да на том крсту подигне цареви ну, која ће зајамчити слободу цслом Балканском Полуострву. * Од велике сеобе народа па све до данас Балканско Полуострво је џиновски војнички табор. Све што имамо на Балканском Полуострву да је се об јаснити само на тај начин, ако се има на уму овај војнички значај његов. За читава столепа сав жнвот на Балканском Полуострву био је удешен према војничким потребама. Отуда је дошло да на Балканском Полуострву сусрећемо по јаве, које се иначе нигде не налазе и које се ничим другим објаснити не могу. Да наведемо само неколико примера. Данашњи Румуни нису ништа друго до ли укрштена поколења римских војничких насеља на доњем Дунаву. Данаш њп Цинцари нису ништа друго до ли укрштена поколења римских војничких насеља по Маћедонији. Бугарско име и муслиманска вера у нашсм народу стоје у иепосредној вези са тим ратним метежем на Бал канском Полуострву. Има и у другим деловима све та споменика старих војпих по хода, али нигде они нису узима

ли на себе тако чудновате облике. Тај војнички значај дао је Балканском Полуострву његов земљолисни положај, који га је учинио природном скелом измеџу Азије и Европе. Азија и Европа су не само два копна; то су и два света, чији је вечити однос — најезда и устука. Из Азије за Европу, преко Бажанског Полуострва, воде два пута: јрдан са северне, а други са јужне стране Црнога Мора. Прве азијатске најезде ишле су првим путем: долином Дунава и Саве. То је било у доба велике сеобе народа. Друге азијатске најезде ишле су другим путем: долином Мораве и Дунава. То је било у доба турске поплаве. На тај начин Балканско Полуострво било је стално просецано унакрст. На том крсту, природно, био је и средсреџен главни део живота Балканског Полуострва. За освајаче је било неоиходно нотребно да се дочепају тих путева и да их утврде. Ослободиоци изнутра увндилн су у брзо, да им је сав труд био узалуд све дотле док те пролазе не под вргну под своју власт. Та истина се огледа у чнњеници, да се на тим путевнма налази највени број градова. Наша народна песма забележила је то у овој песми: Колико јс низ Дунав градова, Седамдесет и седам их има, У сваком сам ноћцу преноћио. Освајања у старо време нису вршена на начин, који је у обичају у новије доба. Стари освајачи освајали су само главне путеве. Оно што је по стра ни тих путева остављали су на миру. Главне турске освајачке војске ишле су долинама главних река. Што је по страни тих река било, постизала је тројака судбина: или су тамо слате омање војске, или је освајање вршено помоћу преверавања, или је сасвим остављано на миру. На тај начин у време тур еког господства, на пример, ви

цамо три врсте политичке упра ве. Они крајеви, који су лежали на главним путевима, били су под непосредном влашћу султана. Удаљенији крајеви остајали су у власти нотурчених староседиоца. Најудаљенији крајеви уживали су често Еута потнуну самоуправу. У време турске владавине, на тај начин, видимо читав низ самоуправних области. Таква је била Црна Гора, Арбанија, неке области у Грчкој и Бугарској. И у самој Србији било је таких области; на пример, Кључ у Крајини и Скопска Црна Гора. На тај начин, кад се једна најезда утврдила на Балканском Иолуострву, добијала се ова слика: Кроз срце Балканског Полуострва, унакрст, провлачила се солидна страна маса, разбијајући тиме староседелачко становништво на четир дела. Непосредна последица тога био је губитак везе изме^у појединих делова и слабљење отпора према страним утицајима, дакле политичко закржљавање. Што је то значило за наш народ, виденемо мало касније. Што је пак значило за друге на роде, сведоче ове чињенице. Од старих Трачана данас на Балканском Полуострву псма ни трага внше. Од старих Илира остала су само неколика племена, која су онесиособљена за полнтичкн живот. Од старих Грка само језик и име, а од старих Бугара само име. Старо Балканско Полуострво било је потпуно умртвљено чим су биле пробијсне долинс река Дунава и Саве с једнс стране, и Мораве и Дунава с друге стране; чим је балканска раскрсница добила новога господара. . . * На ту раскрсницу стиже наш народ у доба велике сеобе народа. Не долази као освајач, већ као робље других освајача. На своја леџа прима ба.ткан ски крст — везаних руку и спутапих ногу.

И почиње једну причу, пред којом бледе муке голготске, а вешта слава шпартанска. Иривезан за главнн стуб гог крста, за Мораву, он га у часовима искушења куне: Киша паде, а Морава дође, Те потопн Јованове дворе И у двору болнога Јована. Љуто Куне Јованова мајка: „Ој Мораво, жив те Бог убио, „Кад си равна, што си водоплавна!” Али кад куцне страшни час и јача сила потегне да га одвоји од тог крста, онда излази љуба војводс Пријезде на бедеме града Сталана и куне се тој истој водоплавној Морави: Морава нас река одхранила, Нек’ Морава река и сахрани!... Српски Народ без овог балканског крста био би што и Хришћанство без крста на Голготи. На том крсту Српски Народ је постао југословенски Христос. „Царсвина”, 1916. М. Јевтић.

В ПУТА Г. СЛ1ЈЕПЧЕВ1У Џуно, Аласка, октобра 1916. Поштовапп госп. Уредниче! Лепо вас молпмо да ставите ово пеколпко редака у Српски Дневник, па чему вам унапред благодаримо. Дана 19. августа састала се брапа Срби п Хрватн у Џуно, Аласка, па скупштнпу, која је сазвата прилпком доласка г. Петра Слпјепчевпка, пзаслаппка одбора Босанско-Херцеговачкпл Емпграпата у Жспеви. Скушнтпну је отворпо председипк г. Сгшо Ковачевпк, који је у пеколико рсчп објаенио рад г. Слпјепчевпна. Сакупљенп с одушсвљељем поздравише нашег мплог госта, а накоп тога је проговорио г. Слпјепчевпк, и у свом дивпом говору, којп је трајао три нуиа сата, прпказао пам у жпвнм потезпма муке п патље српскога народа. Дуже времена говорио је о јупачкој ерпској војсцп, а онда се осврнуо па патње српског парода у Боснп и Херцеговипи, у коју је сврху п дошао овамо. Посдлје говора г. Слпјепчевипа, којп је у ерцпма прпсутних дубоко засекао, основап је Југословенскп Забавнп Клуб, којем је задака, да се стара око сакупљаља добровољппх прплога за српску снротпњу. После тога прешло се па сакупљање мнлодара за српску спротињу у Боснп и Хер цеговинп, те је у трен ока сакупљена свота од $177.00, а приложише следеки: По $20.00 Симат Окпљевпн, по $10.00 Мплан Рундпи, Мирко Аџпн, Јевто Иппн, Ннкола Атнљевнн, по $5.00 Арсеп Ковачевпи, Јанко Јакпп, Јагош Караџпи, Лу ка Мпрковпн, Крсто Петпјевпн, ђуро Радупчпн, Спмо Ковачевн, Глпгор Ковачевпн, Вуле Ракочевпв, Радован Гораповпн, Бајо Непезпн, Илија Ковачевпн, Спасоје Рпкало, Антоп Шакпн, Жарко Тропарнв, Саво Коспн, Јован Ковачевив, Игњат Петроков, ђуро Капетаппн, Стсвап

Ј оонп Цви Ј ив * Ј,в «н Самарџив. По $2.00 Ник Броз. , 1шша искрено благодарнко и нека овн «УДУ па углед осталој бравп у Џу Н0 и околнци. Залваљујомо нскрено н поштовањсм евој браип пашој, којв притекоше У помон нашим мучеппцпма, који се боре за слободу и пезависпост васколиког Сопства. у Одвор Југослов. Забавног Клува Стеван К. Вуковин, тајнвк.

СРБИ У ФИЛАДЕЛФИЈИ, ПА. Српско Болно-потнорно друштво н школа приредвлп су 3. септембра о. г. забаву у корнст Срсског Црвенога Крста за припомон српској сврочадн, која гладује и муче се под туџим зидипама в чији оцевн, брава, дедовЛ н стрнчеви гпну н согибају да спасе од тиранина и швапсне најезде своју отаџбнпу и нашу домовину. Забава је врло лепо пспала, а у великом броју нас носетише брана Руси хришнааскс колоније са њиховим председпвкои на челу. Г.г. Вавлије Тома н Јаков Захарјевич Шаиторов држалн су красне говоре, у којпма пстицаху велику љубав Руса напрама Србвма. Био је то леп момепат маннфестацпје свесловснске содпдарности. Хвала брани Руспма! Добровољне прилоге дадоше: г-џа Марпја Рашлп једап леп сведер, својеручно пзраџеи а добпвепо је аа њему 15 долара. Г. Риста Туппн једног петла, који се ва дражбп продао за $13.76. Г. Вавлпје Тома предссдшш Руске Хрппга. Колоннје пскуппо је на забавп $8.61. Рус г. Јаков За 1 арјевпн Шаиторов $5.00. Душаа Недучпп п Глпша Недомачки једпо прасе продато иа дражби за $2.94. Лаза Недучин $2.00, Светозар Ескин $2.00, Стеван Средојсв $1.50, Јоца Рајчин $1.25, Иса Матпн $1.00, Миша Петров $1.00, Влада Одришпн и ђока Радујков по $1.50, Стевап Камарамп $1.00. Г-џа Ержа Ајваз торту, која је на дражби продата за 80ц. Савра Матнн 50ц., Урош Бербаков $1.00, Нса Матин $1.00. — По 50ц. Светозар Бербаков, Роза Недпп, Мпсирка Матин, Петар Поповпн, Миша Манојловпн, Урош Чпкапн, ЕГаја Страјппов, Хермипа Средојева, Васа Адамовпн. По 25ц. Светозар Стапков, по ЗОц. Н. Н. Чист јеп рпход био $136.00, доја је сума однешена у бапку п кроз кратко вре ме посланемо Српској Народпој Одбрапн у Њујорк. У пме горњих друштава захваљујем свима прнлагачпма као и посетиоцима за баве. — Живили! У име одбора: Јоца Рајчин, председпик.

СРБИ И СРПНИЊЕ! о о о о Код сваке прилине не заборављајте на нашу узданицу: Српску Ратничку Сирочад! — Ко сад даје — двоструко даје! — Напред са при лозима! о о о о Наша браиа у Србији четир годинв лиЈу крв. Зашто да ми не би били у стан>» да одвоЈимо што од зноЈа нашега и олакшамо им у борби за њихово и наше огњиште.

сједишта. Поп изаџе па капију, у селу је још било све мнрно; само гдје-гдје што шкрипнс џерам или лупне капак од прозора. Кокошн ваде главе испод крила, али још нс скачу са сјсдада. — Добро јутро, куме и благослови! — Ј)сче кум Иннко кад угледа попа. II кочијаш се исправи у колима н скиде капу- Поп га поздрави: — Добро сн поранио, куме! — Шта ћу? — рече кум Нннко. Пробудих се раније, па кад нс могох заспати, а ја внкнух дијете да хвата. Пе рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Београд н понесе владичино писмо куд треба. Поп нс може од цркве а и од старостп. А гдјс би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Београду, па да се сам врати? Бог зна би ли он то могао икако и поднијети? То они говорише које о чсм, а највише о Мари и путу. Много поп савјетује кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати. Тако онп бригају бригу, док Мара спава тврдим сном. Већ се заблиста

од истока. Стадоше још двоја кола пред попову кућу. Доџоше жене и људн из сусједства, а и који су даље сједнли. Још једпо по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десеторо кола, а Мара још спава. Кум Нинко погледа у сунце, којс се помолм. — Осваја дан — речс, — ја велим у име бога и с твојим бла гословом, куме, да се крећемо. Икоиија с црвеннм очнма утаче се: — Спава још днјете! — Ходи у кућу! — рече поп. Мара још спава, а Иконпја нам може испепи каву. То бјеше препона. Ко може стегнути срце па сада пробудити дијете? Али кад проџе једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушнти а са траве роса дизати, уста пол па пође у кућу. Сви умукоше,. нико ни ухом да макне, поп уџе у собу. Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава. Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету. Метну дјетету руку на чело: — Маро, сине, устани! Днјете протрља очи и отворн их. Дубоко уздахну, па гледа

велнким безазленим црним очима у попа. — Како сам лијепо сањала, бабо! — А шта си сањала, ћери? — Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куне; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина! — Па сад ћеш ћери, у име бога у Београд — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. — Београд!?... — рече ди јете и промјени се у лицу, а срце му залупа. — Устани!.. Сви те чекамо — рече поп па побјеже из собе. Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно че тврт сата изведоше плачуви' дијете, које се и само купало у сузама. — А шта балите, ви, жене, и цвијелите дијете? Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса ру кавом сузу. Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Поџи с богом, Маро! Нека ти је оп у помоћи! Онда свп редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понеI се, као да су јој двије године. Рече јој да се прекрсти, па је мстну у кола горе. Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој: —Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме! Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бабо! па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот. Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати. А кад он диже и исправп гла ву, Нинко викну кочијашу: — Ошини! Коњи пођоше. Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу са кум-Нинком, па рече: — Чувај ми дијете, тако тн живота и самосазданог створитеља! Нинко потвхати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, коњи почеше касати. Мара сс окрете оцу, н нрестрављено викну: „Непу у Београд, нећу!” Али слаб јој бјеше гласић. Нс чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове

прси, па неутјешно и силно зајеца. Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крену. Већ окретоше Зебићевим шо ром, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и нс одваја очију. Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу. Махну слабо главом, као да рекне „с богом” и прије ђе преко пута. Отвори црквена врата, и ничице паде олтар, а челом дохвати земљу. Лежао је тако може бити четири сата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Београда, није могао наодговарати свијету. Причао је много чуда, што је видео у Београду, да му јсдва вјеровасмо. За Мару всли, да је најприје с писмом владичииим ишао у једну школу, и предао га школ ском старјешини. Овај, вели. кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао. Причао је како у тој кући има много којешта, да ни десето пе знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако не пази.

Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка поред себе. Кад случајно обрне очп, а. на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, велн, што није у њу пљунуо. Послије, каже, све код тог професора, нудили су му да наспе чорбу у тањпр себи, али он вели: „нека, хвала, могу ја и из чиније”, те није хтио прљати тањира. — Зпали смо ми већ у напријед да нас он нсће осрамотити! Поп га је час по прекидао: „А Мара? ’ или: „А она шта каже?” а Нинко намјешта што боље умије. Каже да је весела као тица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: „Не слази — всли с крида.” Да бог да! Само што нсшто сметено прича како се растао с њоме: „Није — вели ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче? Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп а ради оно, и тако даље, што да вам причам како смо били сви ко убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп пи смо од Маре, пише како јој је самој, како је хтјела да се ухватп за кум-Нинкова кола

кад се он врапао и како се све крије у шупу за дрва и плаче сама, и како јој је тешко самој по хоћс дау мре. Нс треба нн око тога да. се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Београд п с тим писмом отрчао владици. — Све то само би развлачило прнповјетку и свс то само бн онај разумио, којп је своје роџено морао послатиу туђнну, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај. А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад н туга малакше... Дан за даном, недјеља за не дјељом, па и мјссеци клизе неосјегно. Што проџе, изгледа, да је мало час било, само у будупности види вјечност срце. које чека. Кад је пошљедњи мјесец школске година, не може човјек жив да дочека. Алн нема внше туге. Разведрила су сс лнца и некаква неспокојна радост ожарила и попопво увело лице. Ударише врувине. Иконнја крсчи попову купу и спрема се дочек за Мару. Једног дана и име бога оде у Београд а весео народ само једно поручује: кум Нинко сједе на кола па у „Похитај! Не задржавај се! — (Наст»внће се.) —