Srbobran

РНМ.1СВ21) АМС 1)1ВТЖ1»»ТЖС ОЖОЖЖ РКЖМ1Т (Ко. Ј 1 ) АОТ НОЖ12КО ВГ ТНК АСТ ОР ОСТОККЖ », 1 $Ч, ОМ ИКК АТ ТНК РОИТ ОРК1СЕ ОК УОЖ * N. К. — Ву ог4аг о! (ћ« Ргм14еп(: А. 8. Впг1е«оП, Ро»ап««ГеГ СепегаГ-

М Т МВЕВ 481.

М<:\У ТОВК, N. V., ТН1/К80ЛУ, ШСАВУ 24, 1918.

УЕАВ VIII.

31ЈВ8СК1РТ10М КАТЕ 8 (Јш1е<1 8 (а 1 е 8 о( Атепса I уеаг бос. СапасЈа, Еигоре е 1 с. опе уеаг $ 1.50

Згћоћгап рићИзћед еуегу Тћиг8<1ау 443 IV. аа 81 ., N 6 » Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА"

ПРЕТПЛАТА За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50

Србобран нзлази четвртком на: 443 IV. 32 31., N 0 » Уогк, N. V.

Број 431

5РВОЗРАМ

ЊУЈОРК, ЧЕТВРТАК, и. ЈАНУАРА 1918.

8 ЕКВ ^АТКЖАћ РАРЕК А^О ТНЕ ОКСАК ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10Н „ 8 БОСА”. ГОДИНА 8.

СВЕЧАН ДОЧЕК СРПСКЕ МИСИЈЕ

Српска Ратна Мисија стигла је у Њујорк у суботу јутро у 8 сати на Граид Сентрал Станицу, у пратњи господина Рудона и поручника Армстронга, који су за то били одрецени од Мииистарства Слољних Послова у Вашингтону. На станици су дочекали Српску Мисију господа Чарлз Б. Александер и професор Михаило И. Пупин, са осталим чАановима Извршног Одбора њујоршког градоначалника. Високи гости допракени су у хотел Никербокер, где су се мало одморили и у подне узете су нарочите живе слике, на балкону хотела, чланова Српске Мисије, да би успомена на њихову посету града Њчјорка остала вечита. РУЧАК У ШЕРИ. Српској Ратној Мисији приређен је свечан ручак у 1 сат у „Шери". На ручак су позвани највиђенији грацани у Њујорку и околини. Ово је био једини ручак на ноји је било позвано више особа; било је око 150 узванина. Заступљени су били такоце и Срби и Југословени Њујорка. На тај ручак били су позвани: гг. Андрија Сремац, Франо Обрадовии и Игњатије Худе, чланови Извршног Одбора Југословекских Друштава у Њујорку, господа Божо Раиковик, власник Српског Дневника, Милан Јевтик, уреднин Српског Дневника, Пдвле X. Павловик, Главни Потпредседиик Савеза „Слоге", Д-р Светозар Гргии, секретар Свесловенског Одбора у Њујорку, Ацо Деспик, шеф Краљ. Српске Трговачке Агенције у Њујорну, и Владислав Савик, бивши шеф Српског Пресбиро-а. За време ручка у „Шери” дигао је чашу у здравље Српског Краља Петпа госполин Алеисандеп и пркоутии су одушевљено клицали Краљу Петру, на што је шеф Српске Мисије господин Д-р Миленко Р. Весник дигао чашу у здравље Председника Вилсона и рекао: „Ово је у здравље Вудроа Вилсоиа, Лредседнина Сједињених Држава, једиог од кајвеких српских савезника!”, што су присутни гости одушевљено поздравили. ПРЕД СИТИ ХОЛ. Прва ужурбаност пред Сити Холом била је када је комесар полиције у 1 сат по подне распорецивао водове полиције на места прилаза у Сити Хол Парк са Бродвеја, Парк Роа и Главне Поште. Српска застава први пут у историји лелршала је на торњу градске векиице. Жене, деца и одрасли људи стизали су са свију страиа и распитивали су се где је чије место у поворци која ке стики пред Сити Хол. Капетан Герни и ииспектори полиције 0'Брајен и Меди у договору са члаиом Градоначелкиковог Одбора, г. П. X. Павловикем налравили су распоред за приступ војске, марине и делегација друштава са заставама пред Сити Хол. У 2 сата приспела је војска и марина. Четири батаљона по 200 војника из 71., 9. и 7. регименте под командом пуковника Ј. X. Велса наступила су са Бродвеја и Варен Стрита, а одмах иза њих наступило је Српско-Херцеговачко Друштво са својим лепим заставама српском и америчком. У то стиже и војна пешачка музика, а иза ње и одред маринских војника са својом музиком. Словеиска и литвинсиа друштва била су постројена у Мураи Стрит и Бродвеј, и за војском наступила су прво Југословенска друштва са заставама и одредом хрватских сокола из Њујорка и Хобокена, са лепим хрватским и америчким барјаком. За њима наступила су Чехо-Словачиа друштва, опет са заставама, па онда унрајинска друштва са заставама, ру ска, пољска и литвинска. Сва друштва постројила су се са леве и десне стране великих главних стеленица Сити Хола, а школска деца и певачка друштва „Славец” пбд управом г. Худе-а и „Гуслв" под управом г. Стојановика заузела су своја места при самом улазу у Сити Хол. Словенска банда била је уз словенска друштва, као што војне банде стајаху сваиа уз своју момчад. Кроз главни коридор био је начињен шпалир од застава српско-хрватско-словеначких, чешких, словачких, украјинских и литвинских. Овај коридор води право у градску заступничку дворану, где је век био окупљен велин број одличника да поздраве Српску Ратну Мисију. Када је цео фроит војске, марине, и словенских и литвинских друштава био постројен, величанствен призор поретка учинио је једииствен утисаи иа десетиие хиљада америчког света изван Сити Хола. У ТРИ САТА ПО ПОДНЕ. Како је било утврчено, тачио у три сата после подне пешадијски трубач даде зиаи доласка високих гостију. У публици настаде тајац. Командант пуиовиик Вслс заповеда: „Мирно!" Воца хрватских сокола Микик заповеда: „Позор!”. Пешадија, марина и соколи заузи-

У ЊУЈОРКУ.

мају став „мирно" и поздрав на десно, са које стране се појави први аутомобил. Одређени члаиови одбора приђу аутомобилима и помогну гостима да из кода сиђу. Први се појави шеф Српске Мисије, господин Д-р Милеи ко Р. Весник, чија је појава изазвала одушевљен поздрав „Живио!" од свију друштава словенских и литвинских; г. Александар је пратио г. Весника. Из другог аутомобила појави се г. Д-р Сима Лозаник у пратњи иашег старине, г. Проф. Пупина; појава ове двојице чувених Срба научњана поздрављека је исто тако бурно са поклицима „Живели!” Из трекег аутомобила појави се генерал Михаило Рашик и генерал аг>утант Чарлз X. Шерил и бригадир генерал Џорџ Р. Дајер, који беху одушевљено поздрављени са „Живили!". Иза њих појавио се г. Михаиловик, Српски Посланик у Вашингтоиу у пратњи г. Рудока из Државног Департмента, па онда аутомобил са господом п.пуковником Михаилом Ненадовикем и капетаном Миланом Јовичикем у пратњи америчких официра, па даље редом сви гости, који су били на ручку у „Шери". При уласку у Сити Хол, школска деца обасула су високе госте цвекем, који су били дирнути дечијом нежношку. Ушавши у дворану градских заступника, Српска Мисија заузела је своје место. иста она, која заузеше своједобно чланови савезничке мисије: францусни генерал Жб<рр и ВивиЈани, енглески министар Балфур и т. д. После неколико минута појави се градоначелник Хајлан у пратњи секретара Гровера Веилена. Господин Проф. М. И. Пупин у име одбора пред ставио је градоначелнику све члаиове Српске Мисије, са којима се градоначелник срдачно руковао и онда их поздравио добродошлицом. У свом поздравном говору градоначелник Хајлан рекао је: „Град Њујори преко своје управе и преко својег великог Одбора, састављеног од највиђенијих грађана, поздравља вас пријатељски и одушевљено. Наш град сматра за част и повластицу да вас може примити са: добро иам дошли! „Српски Народ пропатио је у овом рату много. Његова борба за слободу бике уписана у историју као најславнија борба једнога храброга народа — диван пример за цео свет. „Ми вас поздрављамо и кроз вас цео Српски Народ, који је својом страшном борбом задобио срца америчког карода. • „Ваша посета нека још више утврди пријатељство наших отаџбина; то је жеља главног улравиика и граџана града Њујорка.” Градоначелииков говор поздрављен је бурно, а за тим је господин Александер поздравио Српску Мисију кратким говором и замолио је господина Професора М. И. Пупина, да у име званичног одбора поздрави Мисију. Г. Проф. Пупин је у величанственом говору, који доносимо на другом месту, оцртао борбу Србије за слободу, којом борбом је задобио сва срца цивилизоеаног света и предсназао је да ке Србија изаки славна из ове свет> сие борбе. На поздраве градоначелника, г. Александра и г. Професора Пупина, одговорио је шеф Српске Мисије, господин Весник дивним говором. У свом говору назвао је Њујорк највеким светским градом, а при помену имена Председника Вилсона нагласио је, да Председник Вилсон није само меродавна особа за место иоје заузима, иего је још меродавнија особа за тај положај баш у лравом моменту у историји света. (Постаракемо се да добијемо цео говор г. Весника и донети га у целости.) Поздрав г. Проф. Пупина и отпоздрав г. Весним био је најодушевљеније поздрављен од свију присутн : ( одличника и гракана. АДРЕСЕ ПОЈЕДИНИХ ГРУПА. Поједине групе Словена и Литвинаца спремиле су на пергаменту исписане адресе за Српску Мисију и исте су предате Српској Мисији на свечан начин. Господин Пупин лриводио је шефу Српске Мисије, г. Веснику, поједине представнике група и престевио их Мисији, а они су предавали поздравне адресе г. Веснииу. За Југословене из Њујорка и околине предали су диплому гослода Фране Обрадовии, у свечаној соколскоЈ одори, Андрија Сремац, Иг. Худе, Иво Каненгисер и

Иван Примик. Представници Чехо-Словака, Руса, Пољака, Литвинаца и Украјинаца лредавали су своје дипломе. У данашњем броју доносимо тен'г адресе Срба, Хрвата и Словенаца из Њујорка, а ано добијемо простора у листу, донекемо текстове свих шег.т адреса. СИЛАН НАРОД ПРЕД СИТИ ХОЛ. Пошто су сви чланови Српске Мисије и гости ушли у сеечану дворану за примање, словенска музика свирала је словенске химне и народне песме. Словеначко левачко друштво „Славец” отпевало је врло складно песму „Словенац, Срб и Хрват". Бура аплауза пропратила је ову лепу песму. Док су музике свиртле, амерички војиици су играли, у опште расположење гарода било је, у пркос Цичој зими, ванредно и весело. Фотографи за живе слике хватали су ове лепе моменте ислред Сити Хола. Био је врло хладаи дан, али то није ни мало сметало да свет дочека свршетак свечаног примана Српске Мисије. Више од три хиљаде чланова словенских и литвииских друштава у Њујориу дошло је да узелича дочек. чиме се заиста можемо поносити. Хиљаде српских и америчиих заставица у рукама присутних лопршале су весело на хладном ветфу, обасуте зрацима тмског сунца. ИЗЛАЗАК ИЗ СИТИ ХОЛ-А. Око пола 6 сати војна труба даде знак, да Мисија излази. Војна банда засвира америчку химну, коју Мисија у пратњи градоначелника Хајлана и његових помокника саслуша одкривене глаее на степеницама Си-

А Д Р Е С А ЊУЈОРШКИХ ЈУГОСЛОВЕНА

ПРЕДАТА СРПСКОЈ РАТНОЈ МИСИјИ.

У пме удружених Срба, Хрг.ата и Словенаца насеобнне у Њујорку њихов одбор поздравл>а звантгчне представнике јуначког и мученичког српоког народа, а његов искрени поздрав прати искрена топла жеља, да се наши народни идејали сло нећи на правици и истини, чим прије остваре. Њујоршки Хрвати, Срби п Словенци шаљу овом приликом своје најискреније поздраве народу-мученику са жељом, да се чим прије ријешн својих тешкнх патња и дочека своје ускрснуће уз своју по крви и језику браћу Словенце и Хрвате. Вјерујући у коначну побједу правде и истине, њујоршки Југословенп виде у мученичкој српској крви залог своје коначне побједе и народнога устсрснућа. У тој нади, сигурној п тврдој, кличу: Да живи српски народ, да живе ослобођени и уједињенп Словенци, Срби и Хрвати! Андрија Сремац Фране Обрадовић Игн. Худе

ти Хола. После тога словенска банда засвира нашу лепу српску химну, а Српско Пев. Друштво „Гусле” уз музику је исту певало. И она је саслушана одкритих глава. Деца понова обасуше Мисију цвекем. Новински фотографи и они од живих слика по неколико пута сликаше Мисију у друштву са градоначелником. СПОМЕН-КОЛАЈНЕ. Градоначелник је испратио шефа Мисије до кола и пожелео му пријатан боравак у овом граду. За тим се аутомобили кренуше за горњи део града све до Грантовог сломеника, а онда се повратише у хотел Никербокер. У 7 сати шеф Мисије, г. Весник, господа Лозаник, ген. Рашик, п.пуковник Ненадовик и капетан Јовичкк заједно са господом Проф. М. И. Пупином и Љ. Михаиловикем отишли су на свечан ручак, који је приредио председнин званичног одбора за дочек Српске Мисије. Ручку су присуствовале још и највиђеније личности у Њујорку са својим дамама, а после ручка Српска Мисија била је гост у Харвард Клубу, где су били говорници амбасадор Џемс Џерард и Бен. Колби, а њима је дао отпоздрав шеф Српске Мисије господин Весник. Тиме је био завршен званичан дочек Српске Мисије у Њујорку од стране вароши. У ДВОРАНИ ГРАДСКИХ ЗАСТУПНИКА. Поред градоначелника Хајлана, чланова Српске Мисије и чланова званичног одбора за дочек Српске Мнсије у Њујорку, чија су имена била објављена у свима америчким новинама у недељу 13. јануара, били су присутни као гости одбора многи викени грацани. Од Срба били су присутни: Госпођица Лозаникева, и господа: Влајко Р. Савик, писац књиге „Источна Европа главно пигћње данашње борбе” и бивши шеф Преспбироа Српског Министарства Иностраних Дела, мајор Срдан Гајик, шеф Канцеларије Српске Војне Мисије у Њујорку, Ацо Деспик, шеф Српске Краљ. Трг. Агенције у Њујорку, Микун А. Павикевик, књижевник, бивши нар. посланик у Црној Гори и шеф Канцеларије Црногорског Одбора за Уједињење у Њујорку, Божо Ранковик, власник Српског Дневника, Блажо Микијељ, помокник шефа Канцеларије Српске Војне Мисије. Сви чланови званичног одбора за дочек Српске Мисије у Њујорку и његови гости имали су за ту прилику нарочито израђене споменице од бронза, које на једној страни имају рељефну слику Колумбије, а у кругу натпис: „Да се свету обезбеди демокрација сви смо за то”. На полеђини споменице написано је на енглеском језику: „У част Српске Мисије, Њујорк 19 јануара 1918 године.” Споменица је врло укусно израђена и виси на српској тробојци. САВЕЗ „СЈ10ГА” II ЈУГОСЛОВ. ВИЈЕћЕ. Колико се ми секамо, 29. новембра 1916.- године било је занључено на Југословенском Збору у Питсбургу, да у Југословенско Народно Вијеке ступају све Управе југословенских великих организација. Мвђу њима и наш Савез „Слога”. Југословенско Народно Вијеке спремило је посебан дочек Српској Мисији у Хотел Астору. Улазнице за тај дочек раздавао је манаџер за дочек још 11. децембра, али некако је заборавио да се сети и Савеза „Слоге”, те из Савеза „Слоге" није могао нико присуствовати дечеку Српске Мисије у Њујорку од стране Југословекског Народног Вијека. Органу Савеза „Слоге”, „Србобрану”, врло је жао што се тако лоступило са Савезом „Слогом”. Чланови Савеза „Слоге" држеки се свога правца, нене се наљутити иа ову непажњу према Савезу „Слози ", и ако је Савез „Слога" с правом очекивао више пажње од Југословенског Нар. Вијека, чак и да није иикада новчану помон пружио том истом Вијеку. У осталом што се мање каже о овој прилици боље је, јер не желимо даваги икоме лрилике да нас назове како смо „нескрупулозни родољуби, заражени доларитисом”. Али желимо рени само неколико речи о дочеку у Хотел Астору. Као што се у напред могло видети. таЈ дочен био је потпун неуспех Југословенског Нар. Вијека. По казивању посети-

лаца, дочек је био тако хладан, тако малобројно посекен, да је Српска Мисија била у недоумици, шта да чини. Генерал Грич, бивши полицијски комесар града Њујорка, председавао је и трудио се свим својим силама да унесе топлине у цео дочек, али није ишло. Г. Мика изванредно добро је говорио у име Чехо-Словака, а г. Д-р Хииковик у име Југословена. ЦЈеф Мисије, г. Д-р Весник одговорио је топло и поздрављен је одушааљено. Сви су говорили енглесни. Господин генерал Рашик поздраеио је присутне на српском језику и узвикнуо је: „Југославкја је свршена ствар, ми је сви носимо у срцима нашим." Публика је врло топло поздравила говор господина генерала Рашика. ЈОШ ЈЕДНА НЕПАЖЊА. После збора био је ручак у хотелу и по једном чудноватом појму, ручку су присуствовали сви који су желели да плате по шест долара. Чија је то памет, није нам познато, али по нашем мишљењу, то је била увреда за свакога. Чланице Женског Одбора С. Н. 0. жалиле су се појединцима како се за тај ручак прво захтевало по десет долара од особе и осуђивале су такав посао. И тако даље. И једна мала стварчица из „смеха и сузе”: Мана•џер за припрему дочека пустио је кроз неке новине вест да ке дочеку председавати градоначелник Хајлан у Хотелу Астор. Наш свет није томе веровао и како га Је бог дао, па се у сличним питањима американизирао, почне да се клади: „Хоке, председаваке градоначелник Хајлан! — Неке! — Хоке ” и пуцале су опкладе на све стране, где се наш свет сакупља. Опкладе су ншле чак 10 на 1 да градоначелник Хајлан неке председавати и они што су давали 10 за 1 — добили су опкладе. КОЛУМБИЈА УННВЕРЗИТЕТ. Председнин Колумбија Универзитета. господии Николас Ботлер, давао је Српској Мисији званичан ручак у недељу вече. Ручку су присуствовали господа Весник, Лозаник, генерал Рашик. п.пуковник Ненадовик, и капетан Јовичик из Мисије и господа Професор М. И. Пупин и Српски Посланик Љ. Михаиловик и око двадесет највиђенијих особа из света знаности, уметности и политике. ВЕСТ ПОЕНТ. Глаека Војна Академија Сједињених Држава налази се у Вест Поемту, на реци Худзону. Министарство Војно одредило је потребну пратњу официра и ордонанса да проведу Српску Мисију кроз Војну Академију. У понедељак провела је Мисија скоро цео дан у Вест Поенту и г. Весник је у вече одпутовао са господином Љ. Михаиловикем у Вашингтон, а друга господа осгала су у Њујорку и 26. отпутоваке за Чикаго, да присуствују дочеку, који им прирекује тамошња југословенска колонија. ЖИВАХНОСТ У СРПСКОМ ДОМУ. За време боравка Српске Мисије у Њујорку, Српски Дом био Је свечано искикен српским и америчким заставама. Две велике заставе, српска и америчка лепршале су поносито са Српског Дома, а са свих прозора зграде лепршале су олет мале срлске и америчке заставице, као да би хтеле реки: радујемо се и поздрављамо Српску Мисију, Мисију наше миле Мајке Србије и поздрављамо је одушевљено и заносно, желеки да понесе наЈлепше успомене из Њујорка и колониЈе Срба, Хрвата и Словенаца, који Једнодушно веруЈу да ослобокење Србије доноси и ослобоцење Срба. Хрвата и Словенаца испод АустриЈе и да ке сви скупа сачинити Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца!

ЗАХВАЛА ГРАДОНАЧЕЛНИКОВОГ ОДБОРА ЗА ДОЧЕК. Ј Замољени смо од стране Извршног Одбора за дочек Српске МисиЈе у Њујорну, да захвалимо свима Југословенима, Литвинцима, Русима, УкраЈинцима, Пољацима, Чехо-Словацима и осталим грулама на заузимању. да дочек Српске Мнсије буде шго свечаниЈи. Нарочито да захвалимо чиновништву Савеза „Слоге" и особљу Српског Дома, ноје није штсдило ни врсмена ни труда да сврши све за дочек на време и да цео дочек испадне на потпуно задовољство Српске Мисије и свега народа града ЊуЈорка —и нас самих.