Srbobran

Страна 4

Говор шефа Српске Мисије

Д-РА МИЛЕНКА Р. ВЕСНИБА, одржаног у Градској Венннци Њујорка 19. јануара 1918. г.

Још сам под утиском осепаја, који су обузели мене и моје присутне пријатеље, пролазеви улицама ваше дивне вароши, поздрављанп од ваших грађана. Под утиском сам осеваја, изазваних усклицима и музиком, који су намењени на1Ш»ј отаџбини 1 г нашем заробл>еном и напапеном народу. Допустите ми, господине Начелниче, да преко Вас, достојног заступника града Њујорка, захвалим свима Вашим грађанима. Уверен сам да нете ми допустити да у исто време изјавим нашу дубоку захвалност Одбору који сте Ви установили да нам припреми овај дочек. Нарочито смо Вам захвални што сте за главног говорника при овом дочеку изабрали баш Професора Пупнна, који је крв наше крви, а у исто време дух је вашега духа, и којн јо својим срцем са вама и са нама. Професор Пупин са још једним нашим сународником, Ннколом Теслом, чини част сво ме роду, а ја се надам и видим то овде као шго сам и чуо на путу по Сједињеним Државама да су професор Пупин и његов друг и његови пријатељи цењенн у вашој великој отаџбини. Дошли смо, госџодине Начелниче, прн концу нашега званичнога рада у Ваш велпки град, најнапреднији град не само у Сједињеним Државама, веп на свету. Ми смо то намерно учинили са жсљом, да Вас посетимо и да Вам се захвалимо. У часу, када будемо напуштали вашу обалу, земљу гостољубља, демокрације и слободе, била нам је жеља да вам исповедимо наше осекаје које собом носп.мо у племениту Француску, одакле немо нх протумачити нашим осталим савезннцима и наравно протумачипсмо тс осенаје не само нашим гра ђанима, којих је сада мали број, и нашој храброј војсци и нарочито нашој брапи, нашим очевима, матерама, сестрама и нашој деци, који сви живе у овом моменту у ропству под нслријатељским јармом, алн којн ипак чују н знају како је примљена њихова Мисија у Сједињеннм Државама, пријатељ ски и гостољубиво почев од Главе'ваше нације до најмањег вашег детета; и ја вам не умем репн како смо срепни, што вемо бити у стању да обавестимо наш народ о томе, како нас очекује боља будупност, на коју смо овлаштени да рачунамо у овим данима. Профссор Пупин описао вам је нашу историју почев са нашнм ђорђем, којн је ншао стопама вашсга ђорђа. Професор Пупнн рекао би вам н то да је наша демокрација исто толико стара колнко и наша историја и да смо мн демократски народ од када имамо нашу нстерију, а тај факт био је, изгледа, наша недаиа у прошлом столепу, а када помпњем -^гнашу историју” ја не мислим само на Србе, веп п на Хрвате и Словенце, а уједно н на Чехе, Словаке, Пољаке и Русе, на сву нашу словенску браиу. Нрвн напад на демокрацију у историји бнла је смрт Јана Хуса. Он је бпо спаљен у Констанцн не због религнје, всп за то што је бпо првн апостол демокрацнје. Од онога доба притискују нас као измеџу два воденичка камена Тевтонци и Маџари удруженн са азијатским варварима, од онда почиње аутокрација н тнранија са намером да нас дефиннтивно уништи. Ми смо се бранилн, то сам у више прилика говорно вашим сународницнма, свака стопа наше земље, свако дрво у нашим горама попрскано је крвљу нашом. А зашто? У одбрану наше слободе. Било је момената када смо лочињали очајавати и у борби за слободу попуштати, али дух и борба француске револуције убризгала је у наш народ нову силу, нову крв и нов дух, и од тог доба ннсмо очајавали ни једнога тренутка, И од тога доба осепамо да у вашој великој отаџбинп имамо брапу која теже истим идеалима, људе којима је слобода вера, људе који поштују своје достојанство и који су решенн да помогну другнма, који теже и љубе исту слободу, којн живе истим начином. Послати смо, господине Начелниче и господо, у вашу велику отаџбину, да поздравимо у нме нашега Краља, у име наше Владе и нашега Народа учешпе Сједнњених Држава у

овом страшном рату. Наложено нам је да донесемо поздрав и а хојп сада мнрно почивају у Председнику Вилсону, меродавном лицу на правом месту, не свет °ј земљн Србнје, сведочи да само на правом месту, веп и меродавном лицу на правом ме- Ј е срре аме Р пк анск° т народа ут , , век било, а и данас 1е, уз вас. сту у правом исторнчком тренутку, његовом ћаоинету и ва- Наш узвншенн предС е ДН „ к Ви шнм грађанпма, и обавештење о прнликама онога дела Ев- лсон нмао ј е на уму н у срцу ропе, којн се нас највише тиче, а нарочито — то нам је и најдражн задатак — да захвалимо Америчком Народу за све добро, учнњено једном напаненом али неклонулом народу од првога часа када су се Централне Силе бациле на нас да нас скрше, да захвалнмо Америч^ом Народу нарочито за снмпатије Сједињених Држава за Србијину ствар, п срепан сам што сам у стању да нзјавим овде јавно да сам чуо од Председника Вилсона лично, да су симпатије ове велике земље на страни нашега народа и да су оне бпле прнјатељске и искрене од првога часа и много пре него што је ваша велика демокрација решила да не стоји дуже по страни, вен да-стави сплу свога мача на расположење судбини народа и света. Бнла мн је света дужност да учиним ову исповест пред Вама, господнне Начелниче и пред граџанима Вашега големога града, јер мислим, да нема бољега места, које 6п могло прнмити ову исповест него ли овај град, којп је основан од два најслободоумнија народа прошлих столепа — од АнглоСакеонаца и Холандеза. Овај град у стању је да нас разуме боље него ма који други град, и из овога града ми желпмо да се доставп наша исповест целоме свету, не искључујемо нп наше непрнјатеље, јер наша је жеља баш да наши непрнјатељп знају да смо имали ту повластицу да изразнмо наше убеџење пред вама, који иредстављате највеиу н најчистију демокрацнју коју је историја пкада познавала, а допустивши нам да испунимо ту нашу свету дужност. молимо Вас, господине Начелниче, да прнмите израз наше дубоке захвалности.

ваш јуначки народ лоред јуначког народа Белгпје када је објавпо свету његово велико начело самоопределења и тиме сви ма малим и потиштеним народима пружно једно ново оружје да бране оно божанско право, које нм је обећано првп пут америчком Изјавом о Незавнсности. Ми смо уверени, да ће мала Србпја, мала по простору али велика душевно, васкрснути, и да ће њена храбра браћа, Срби, Хрватп и Словенци, који живе ван Србпје, пстргнути ово рајско оружје и да ће се раме уз

раме армија Сједињених Држава борити за демокрацију света. Нека би бог благословио ову праведну борбу њихову, и нека бп деморсратска Србија уједињена са својом браћом, Србима, Хрватима и Словенцпма, васкрсла из ове велике борбе славнија него што икад беше. Ми вас поздровљамо, славнн представници Србије; прнђите нашим срцима и нашем огњпшту, и преко вас поздрављамо вашег доброг и светог Краља Петра Првог; ми поздрављамо његово Краљевско Величанство, престолонаследннка Александра Ка рађорђевића н његову јуначку војску, а више свега ми поздрављамо велики и славни народ Србије!

Фонд за Ратну Помоћ

СПИСАК ПРИЛАГАЧА.

Говор Проф. М. И. Пупина ДРЖАН У СИТИ ХОЛ ПР НГОДОМ ДОЛАСКА СРПСКЕ РАТН Е МИСИЈЕ.

Близу овог места, на коме сада стојпмо, прочитана је 1776. године Изјава о Незавнсности Америке и поздрављена једноду шном радошћу грађана и државе Њујорка. Ова је Изјава први пут објавила свету једну нову полнтичку веру, која потврђује да у свету постоје извесна непроменљива права, која управо сматрамо ми, слободни грађани Амернке, божанским правима »,'овека. Карађорђе, ваш велнки народни јуна, Карађорђе, храбрп вођа храброга народа, Карађор ђе, дед вашег доброг Краља Петра Карађорђевнћа, јесте, баш тај Карађорђе беше ваш првп неустрашпвн апостол ове нове вере, када се оно 1804. годпне на челу једне јуначке дружпне српскпх сељадаа подпже противу турског насиља и започе ону славну борбу за божанска права Срба, внтешкнх прадедова данашњег народа у Србији. У овој славној борбн, која трајаше пунпх 25 година, родила се назависна и демократска Србија. Днвнп дух племените демокрације, који пролази кроз све ваше установе, овлашћује Србпју да убројп себе у један од првих пупољака Америчке Изјаве о Незавпсности. То дубоко веровање у божанско право човека, првп пут потврђено у америчкој Изјавп о Не-

зависностн, створило је прву најјачу везу између народа Србнје н Сједпњених Држава. Ми, грађани града Њујорка, добро познајемо исторпјску борбу слободне Србије за опстанак њене демокрацнје н њене незавпсности. Нама је познато родољубиво јунаштво Србије у овим борбама, али и ако је ово јунаштво бпло силно ппак оно ннкада не достнже веће висине него што је ова божанска впспна, коју достпже Србија у њеној данашњој борбн. Победе на Церу и на Руднику остаће за вечнта времена као дивнн прнмери јуначког родољубља, које без страха даје н жртвује све на олтару народне частп. Овнм победама ви сте покорили п смрвилп једног моћног непријатеља, којп се устремпо на вашу народну част, н ннсте подлегли све дотле, докле Србпји не забоде нож у леђа један новн и подмукли непрпјатељ. Овпм лукавством Србија је пзгубнла све, само не народну част. Алп је Србија овим поразом испред надмоћних, дивљнх и подмуклих непрнјатеља, задобнла велику духовну победу: она је освојила срца целог света; освојпла је срца америчког народа. Успомена на оне Американце и Американкиње, вама толико миле, који жртвоваше жпвоте за вашу јуначку земљу

Срп. Д. Д. “Св. Сава’’ бр. 8 Питсбург, Па. По $6 Ннкола П. Јанковић; по $3 Милић Карас, Миладин Вујковац, Никола Миљуш, Никола Вукотић, Адам Цигаиовић Петар Зубовић, Боривоје Јовановић, Јово Чотра, ђорђе Миланковић; по $1 Снма Гаић, Ми ле Гаић, Стана Гаић, Јован Врсајко, Павао Петровић, Томо Вучичевић, Дм. Радошевић, Ми јо Пргић, Стево Сењанин, Миле Тепшић Стево Делибашић, Миле Оренгчанин ;по 50ц ђорђе Смољановић, Никола Мргић ђорђе Божичић, Никола Божичић. Јонгстаун, Охајо. По $5 Марко Бељански; по$2 Милан Пецарцки; по $1 Марко Весић, П. С. Петровпћ, Ирена Петровић, М. Окановић, Јелена Ракић. Принц Руперт, Канада По $10 Илија Паљевић; по $7 Илија Перотић, Мићо Инђић; по $6 Раде Дошен; по $5 Сава Бјелетић, Исо Цвјетковић, Никола Пувало, Томо Кртпнић, Васо Јаничић; по $4 Никола ђурђевић; по $3 Шпиро Мумовић, Давид Вукша; по $2 Илија Лазовић, У Рање, Крстиња Н. ђурђевић, Лука Пустајија, Милица Л. Пустајија, Стака Ма товић, Мидосава Л. Денда; по $1 Божо Плећаш, Цмиљо Н. ђу рђевић, Владо Н. ђурђевић, Шпиро Н. ђурђевић, Лепосава Н. ђурђевић, Неђељко Н. ђурђевић, Милан Н. ђурђевић,, Вла до В. Станишић; по $2 Саво Ражљатовић. Један долар одузима се за поштарину, те се шаље $88.00 Акрон, Охајо. На предлог г. Жива Лујанов у кући г. Теје Ракића скупљено: по $1 Теја Ракић, Душан Андрејевпћ, Милован Андрејевић, Жика Јујанов, Младен Урошевић, Сре-^ен Мијодраговић, Душан Гађански, Стеван Палков, Влада Живков, Драги Бу-

зар, Душан п Милмца Груин, Лаза Србулов, Бошко Стјепано вић, Шапдор Селин, Лаза и Ли на Селин, Милан Ворић, Пера Цветић, Милка Ивковић. Акрон, Охајо. Сакупљено у кући г. Г. Димитрије Вукића: по $2 Дпмитрије Вукић; по $1 Марија Вукић, Раде Маливук, Рада Маторуга, Стева Срдић, Тима Милинков, Лазо Вуцки, Марко Милосавчев Лазо Подћумац, Милан Роннса вљевић, Мита Милетић, Коста Шевпћ, Јулка Перосављевић. Рогби, Коло. Сакупљено на Божпћ код г. Обрада Штакића: по $7 5 ° 06 рард М. Глумац; по $6 ђуро Глумац; по $5,50 Дане Гледић;

Број 431

по $5 Данило Глумац, Обрад Штакић, ћиро Гостовић; по $3 Милан Петричић; по $1 Мане Прица, Симо Иванишевић, ђорђе Штакић. Микпспорт, Па. По $55 Вајо Ц. Павловић са породицом; по $25 Мићо Ребић по $20 Стојан Ц. Павловић, по $10 Никола Б. Павловић, Милак Мрвош са породицом; по $6 Симо М. Вигњевић, Божо ђ. Витњевић; по $5 Симо П. Павловић, Јован М. Бусић, Никола У. Вигњевпћ са породицом, Милан Вучинић, Миле Ивковић, Јован С. Драговић; по $2 Никола Вучинић, Рафаило Алинчић; по $1 Богдан Мрвош, Петар Крстић. Њу Јорк. На бадње вече код г. Раде ћу пурдије сакупио г. Бошко Лупулов на предлог брата Хрвата Иве. По $1 Бошко Лупулов, Раде ћупурдија; по 504 Иво Хрват, Никола Стојадиновић, Паја Хрват, Кудељка Хрват. Индиана Харбор, Инд. По $10 Тошо Рађеновић; по $5 Лела Петкова, Тодор Врцељ, Петар Нова^вовић; по $2.50 Ла зо Вукас; по 2 Маринко Суботић, Сава Баић; по $1 Стево Босанац, Станко Мачковић, Јово Вјештица, Дмитар Продановић, Јосип Забрдац, Шпиро Оклобџија, Милан Белић, дане Кљапћ, Стево Кљаић, Тона Мар четић, Владо Жура, ђуро Гулић Сава Новаковић; по 50Ц Зорко Жура. Шорт Крик, Охајо. По $3 Миле Т. Перпћ, Максим Цвјетичанин, Миле Ј. ћусојевић, Јово М. Шакић.

БРАћО И СЕСТРЕ! Из недељних извештаја о примању новца за Фонд за Ратну Помоћ видите, да сав новац који доџе, одмах се шаље Српском Црвеном Крсту. Сва друштва и сви појединци, који нису послали своје прилоге за Фонд за Ратну Помов, нека учине штб пре, одмах, јер брза помоп од врло велике је користи сада у ове хладне зимске дане. Српски Црвени Крст у Женеви врло живо ради да сва помоћ послата за српске страдалнике и српску сиротињу доџе њима што пре у руке. С тога пожурите, брано и сестре, са вашим прилозима за Фонд за Ратну Помоћ, а свака, н најмања, помоћ спасти ће од велпког страдања по које Српче, за које нема сада ко да брине, до нас, који смо у том сренном положају да смо здрави и да радимо и зарађујемо и можемо одвојити од своје зараде за њнхово спасење! М. И. П у п и н.

венско меких и болесних стихова у “Босанској Вилн” и “Српском Књиж. Гласнику”. Упоз нао сам га у Латинском Кварту, где је годину дана живео са 8о круна “Просветине" штипендије, читао Верлена и сваког уверавао “Босна ће проговорити”. Зиме 1914. пребегне нашој војсци код Вшгаеграда, да у проле ће 1915. умре у Велесу од тубер кулозе, пун надахцућем као цвет мприсом. Један од најинтересантнијих био је Словенац Драгутин Мраз; радио у Загребачком “Валу” и “Босанској Цили", Син високог чиновника у Босанској ћлади, лојалног бирократе, Аустријанца, једног од оних аутомата на којима Аустрија почнва, Мраз је као гимназист убрзо дошао у омразу са рођеним оцем, и једнога дана кад се односи затеглн до кидања, тако рећи украде своје три млађе сестре и са њима пређе у Београд. Ту су живели у најцрњој оскудици и снротињи, четворо у једној соби, на поду, са свећом у'боци. Нпкад нн од ко-

га. није тражио помоћи, мучио се н радио, и ппак пред ратове успео положити матуру. Да ли је потребно рећн да је у свима ратовима учествовао и увек био међу првима? Са Мачковог Камена вратио се сав у ранама, и тек тада му неки израдпше прву помоћ, мало чиновничко место, 46 динара плате са одбитком порезе, од које су његове сестре живеле. Песник и револуцнонар, Драгутин Мраз погинуо је 1915- на Пожаревцу, при првој навали Немаца. Најзад, два легендарна побра тима, два мостарца н два јунака, Ристо Ми.тићевнћ и Ристо Тохољ. Вечитн ст)удентн, певачн, севдалије, дугогодншње комите, знало их пола Србије, где су одавно пребегли, јер им без њеног ваздуха није било жпвота. Увек нераздвојнп, ималн су нечег племешгтог и отменог, херцеговачког, билн ритерске, сре дњевековне дучпе и носиДи у себн сав понос своје каменнте земље. Милићевић је становао, једно време, у београдском пред-1

грађу на Дунаву са Гаврилом Принципом, и ањо би Рпсто око два часа запевао, околне фабрике нису могле започети рад, јер су радници, у пролазу, застајаIII н слушали га како пева. О њима се говорнло и прпчало 1914. њнхов одред био је бачен форсирано, да брани варошицу Крупањ од навале Аустријанаца из Босне. Становништво их дочекало као ослободиоце, из.Цубило и искитило цвећем. Зар се могла напуститн и оставити варош, кад је стигла наредба за повлачење? Зар се могла напустнти света српска зем.ља у почетку ослободилачког, крсташког рата против Ауетрије? Ристо Милићевић је погинуо, на челу својих људи, бранећн варошицу. По иротернвању Аустријанаца, после Цера, Тохољ је пронашао међу мртвпма свога побратнма и саранио га свечано, у присуству свега становништва Крупња, офнцира и војника оближњих трупа. Али када су попови, сШуштајућп га у земљу, хтели отпочети “Вјечнаја пам-

јат” Тохољ их је зауставпо и својим пуним баритоном запевао омиљену побратимову песму “Планино, моја старино, тобом сам често ходио, хајдучке чете водио, многе сам мајке цвелио, највшше Хасан-бегову’’. Само, после смрти Ррсте Милићевића, потпоручник Тохољ се спремио, постао невесео, н ништа му се није милело, све до оснивањаСрпског Добровољачпоог Корпуса у Русији. У његовом 2. пуку постао је команднром чете, коју је лпчно саставио бирајући људе међу самим Босанцима и Херцеговцима. То је чЈувени 2. добровољачки пук, који је, првог дана бор бе у Добруџи, гонио Бугаре дванајест километара, узео осам топова, заробио архиву 36. бугарског пеш. лука. Чета Рпсте Тохоља отимала је заставу истом 36. бут. пуку, која је три пу та била освајана и губљена. У тнм јуришима око отимања заставе, Ристо Тохољ је погинуо,

певајући тада омиљену песм!у “Сунце јарко, високо си, горо моја, далеко си, да л’ ћу стићи где сам наумио?” Млада Босна испунила је сву своју дужност. Она је један високи морал и један светао пример. Били су велики, јер су има ли једно велико осећање, али су отишли у бесмртност претварајући га у акцпју. Крд њих су речи била дела, и фраза, која би остала непотврђена покретом, сматрала се за издајство. Они су скоро свн изгин(улн, и што их је остало, то је болесно и из мучено, ратовима и тамницама. Они су наша велика етичка лепота н национална светлост, по којој ће се покол>ења управљати. 0.н(1 су честитост и поштени образ своје земље. Божидар Пурпћ “Српске Новнне”

.СРБОБРАН” |« н«Јр»ширен»Ји, и«Ј«»ћи и н«ЈЈ«»тиниЈн срлсии им»*ни »ист. Ои Ј« орган Самза „Саога", иоЈи »роЈи оио 13.500 ЧЈаноаа а чита га ароио 20 ■иаада осо<«.

ТУЖНА ВЕСТ. Наш никад незаборављени ро ђак | Милош Радуловић испусти своју племениту душу 19. нов. 1917- го Д- У цвету свога живота у 22. години. Покојни Милош дошао је (у Америку после Балканског рата у коме је учествовао као добровољац. Последње две годипе радио је у угљенокопу’ у Вашо, Моит. где је био све до последњег часа, када се 6. нов. била појавила ватра, која је тако силно озледила покојника, да је од исте у највећим му)кама после 13 дана и поред највећег заузимања да се спасе, умро. Покој’ник је био члан Срп. Д. Д. “Св. Јован Крститељ” бр. 29 СССС. у Ред Лоџ, Монт. Покојниково тело било је сахрањено 21. нов. у српском гробљу у Бер Грик, Монт. Спровод се био кренуо из Вашо уз присуство Др. “Св. Јован Крститељ” бр. 29. СССС. чији цу чланови били дошли из свију околних места, којима захваљујемо на њнховом пожрхвовању. Исто тако хвала брату тајнику Ману Димић^ г , који се са неколико дирљпвих речи опростио са покојником на гробу. Нека је хвала и пријатељима Бошку

Ковачевићу, Спасоју Брновићу Мирку Бабићу, П. Марковпћу и Спасоју ђорђевићу, који је стално био поред тшкојнпкове постеље и коме је даривао леп венац од цвећа. И још једном хвала свима друшдвима и пријатељима који спроводу прпсуствоваху. Покојник Милош оставља за собом у старом крају стару мајку, три брата и две сестре, а у овој земљи рођаке и многобројне прнјатеље. Покојнику нека је лака ова груда земље. Шппро П. Радуловић његов рођак

С Е Л О Наша њујоршка деца, ученице и ученпцп Српске Школе, прпређују нам лепо нзненађење у идућу недељу: тога дана обдржаваће у Српском Дому на 443 В. 22-га улица СВЕТОСАВСКУ ПРОСЛАВУ и ДЕЧИЈЕ СЕЛО спојено са игранком, декламацнјама, концертнпм тачкама и другим лепим забавама. Бнће то једно од најлепшнх села до сада па је за то дужност свих нас да га п посетимо. Чиста добит иде Српској Ратној Сирочади.