SRĐ

— 219 —

Baron: Ali. . . Grofica (smijući se): Oh! vidi vraga! zajsta, biću se najgrdnije i najsmiješnije prevarila, 110 bila bili se zaklela da vi žudite prihvatiti moju ruku. Baron: Gospođo grofice .... Grofica (smijući se): Zbila, da se vi nijeste slučajno oženili, kad ste skoro bili u Americi? Baron (srđito): U Americi kao i u Evropi naučio sam ono veliko načelo, u kom je skuplena cijela filozofija Uibavi: „poštuj ženu: |ubi je, ako je štuješ, ne vjenčaj je, ako je |ubiš". Grofica (p'ismjehujnći se): Dakle regbi da me vi Uibite, kad me ne ćete da vjenčate. (ozbijuo) No znate li vi da je vaša filozofija o (ubavi prava sablazan? Uprav je nešto strahovito. Baron (miruo): Nipošto. Sablazan je teke onda, kad bezobrazno pitane otkrije još bezobrazniju misao. Ali što sam ja pitao? Vi ste mi vazda bili nakloneni, vazda ste prama meni simpatiju i prijatejstvo gojili, i najlepše časove prošao sam blizu vas, u vašem društvu. Ja vam ne đosađujem smiješnijem izjavama, niti uzdišem, niti čeznem. Ćutim vas . . . da, ćutim . . . pa stavimo da vas i lubim; ali vas Uibim kao uzor nežnosti, kao uzor prijatelstva. Ali zajsta večeras vi me natjeraste da moje srce govori drukčije no obično, i silujete me da budem s vama neu^udan. Grofica: Oh, neujudan pak nikad . . . a nada sve večeras! kadgoć možda i jeste, ali to biva kad ovdje zatečete vlastelina Orlovića. Baron: Bože moj, taj čovjek se suprotivi u svemu, pa baš i u onom, o čemu on misli kao i ja. Grofica: Do duše, lijepo ste se sinoć jedan drugog častili! Sreća samo da je negov (etnak na lijevo a vaš na desno; a da ne, prije ili роф palo bi među vama krvi. (smije se) Recite mi pravo, je li da, da ne možete snositi onog siromašnog vlastelina Orlovića? Baron: Vlastelin Orlović izvrsna je osoba, ali ga ipak gdje i kad ne mogu snositi. Grofica: A znate li osobito kad? Baron: Kad . . . kad . . . kad 011 hoće da ima pravo, gdje ga nema. Grofica: Ne, ne, vlastelin Orlović nesnosan vam je svaki put, kad ga ovdje nadete, jer mislite da mi se on udvara.