SRĐ

— 221 —

ne pristajem. Ja sam krasno sanala samo, te sve to svoje krasno sanane u jedan čas gorka bitnost uništi. Vi možda imate pravo . . . ja ne znam ništa, ali ko zna? može biti da svi ne misle kao i vi. Baron (zlovujiio) : Vi znate vrlo dobro da vas niko kao ja ne cijeni i ne poštuje. Grofica : No ipak jutros vlastelin Orlović .... (malo zbuneuo). Baron: Jutros? . . . Vlastelin Orlović? . . Recite, đa, recite, da je bio posjetiti vas. Grofica: Ne uprav jedan posjet.... vraćajući se iz lova prošao je mimo moj (etiiak, te me je vidio u perivoju Baron (irouiimo): Qh! oh! posjet iz jutra. Shodni način, ko želi naći na samo onu osobu, koju hoće da posjeti! Dobro, vrlo dobro! u to doba ne nađe se treća osoba. koja bi služila za smetnu. Grofica: Ta treća osoba, regbi da bi vi bili! Baron: Ja dakle. Sa zla na gore. Fala vam na iskrenoSti. Naravno je dakle, da zajubjeni vlastelin Orlović nije vam govorio, no o svojoj gorućoj ],ubavi ... ali govorite za Boga, govorite da čujem. Grofica: Što ćete da vam rečem. Ne puštate mi ni da promislim! Baron : Istina, grotice, oh! istina kad se govori ne promišla se . . . Govorite, nemojte me tako strašno mučiti. Grofica: Bijah nemirna. uskošena, nesnošliva zbog stričeva pisma. Vlastelin Orlović ništa nije znao, . . ali ipak svak bi bio rekao da on štogoć sunma . . . vidite . . . baš jutros . . . možda, jer se našao sam u mojem društvu . . . Baron: Bez ikakva rtosađUvca, . . . nastavite, nastavite ... toliko me ta stvar zanima. Grofica: Dobro .... govorio mi je o nekijem milijem osnovama, koje odavna zamišla .... govorio mi je o samoći, kako je sam . . . šta ja znam, što mi je još govorio! Ali na pošjetku vi mi se svidate kao inkvizitor . . . . pa ne znam kojijem pravom hoćete da sve obaznate. Baron : Dakle još vam je nešto rekao V . . . Grotice, ne držite me na ognu . . . svemu sam spravan. Grofica: Sve jedno, rekla vam ja, ili obaznali od koga drugoga, ali me ne gledajte tako strašno . . . Baron : Vlastelin Orlović ....