SRĐ

— 455 —

31

Стиснем песнице, погледам га оштро у очи, али се од страшне намјере устегнем, кад опазих мјесто онијех »мачјијех« очи са »злобнијем ироничнијем« изразом, — један благ поглед пун племенитости, искрености, саучешћа... И он сиромах плакаше. Срце ми се још јаче стеже; трзавица, несвјестица, бунцање... У грчевитијем мукама отворим очи. Бијаше већ дан. Осјећам јаку дрхтавицу и необично лупање срца. Гледам неколико плашљиво, неодређено наоколо... »Ах, Боже! то је био сан! она јс жива...! она је...!« Ускликнем. Брзо се облачим. Отворим врата... Опет сав задрхтам и обездушим, кад угледам пред собом мог — писмоношу. Овај ми назвавши весело »добро јутро« предаде ми неколико писама, међу којима упознах и њезину њежну ручицу; окренем писамце и кроз росну маглу, која се тихо спушташе на моје очи, видим опо слатко име, које у овај час ожариваху јутрњи сунчани зраци ведрога дана и титраху се с њим, као савезници и свједоци оне невине и племените душе и срца. Радостан принесем »јутрње зраке« к уснама и упрем поглед пун благодарности у нисмоношу, којега у очима видјех необично задовољство и чистоту племените душе.

Дубровник Атг/рила 1902. М.

Е п и г р а м liaiHTO неки главар мрзи вриједне л.уде? Зашто главар мрзи добре силе, А невр'једне само су му миле? Јер и мачка све мачиће боље, Да не буду ваљанији, коље 1 ). Ж. ') Народ каже да збиља мачка ловица коље боље мачиће, да не буду од ње окрстнијп ловци.