SRĐ

— 461 —

Тако свијет каже . . . .*) Слика н8 варошког живота. — »И ти си дакле потгхуно увјерен?« — »Као што сад тебе гледам!« — »И ти дакле више вјерујеш онима што кажу него мени кад ти доказујем?« —■ »Не вјерујем ни теби ни онима што кажу, већ ономе што видим!« — »Па добро... вјеруј свима... мени немој!... иа зашто си онда долазио.« — »Дошао сам да ти кажем да си невјерна.« — »И даље?...« — »И да не заслужујеш ничију љубав.« — »Шта још?« — »И да је ово посљедњи пут liito сам до тебе дошао, нијесам могао више да трпим.... дошао сам да ти све кажем у очи.« — »Па лијепо!... Збогом!...« И опа му пружи своју лијепу бијелу ручицу, која је створена само за то да се љуби. — »Кад будеш нромијенио то увјерење, дођи до мене; ја ћу те опет нримити... а сад збогом! Но, шта чекаш, зашто не идеш?« — »Па збогом! али још нешто; ти рече да промијеним увјерење. Како ћу да га иромијеним, кад немам услова за то ?« -- »Какве би хтио услове?« — »Па ево први: Све оно што својијем очима видим да не вјерујем.« — »Па лијепо, реци ми шта ти то видиш?« — »Прво: тај прстен.« — »Шта би хтио с њиме « — »Ништа. — Свијет каже да си ти дала ријеч.« — »То свијет каже, али то ја не кажем.« — »ITa зашто би онда то свијет говорио?« — »Зато што му треба нешто да говори.« — Имаш ли још шта да ме тужиш?« •) Ова, прича изашла јо црви иут у „Новој Искри" у Биограду, а оад јо црорађена за наш лист (Уред.)