SRĐ

— 547 —

— Та gospođaru, ili me oči varaju; na diirmacima je našarana okolo srpska trobojnica; ta eno crveno, pa plavo, a doje bijelo. Zaista za nekoliko časaka doplovi spram nas »Београд« parobrod „srpskog parobrodarskog društva" iz Biograda. •— E hvala ti, Bože, i danas i do vijeka, — reče Mata i kleče na jedno kojeno i sklopi ruke, pa onda prekrsti se nekoliko puta; — ne žalim sad odmah da umrem; pa nijesmo badava prolivali krv; nije ni ovo badava, — reče on i pokaza ponosno svoju ranu. Ja sam bio tronut; vidio sam već nekoliko puta srpske parobrode, 110 nijedan put nijesam bio u takom osjećanu svog srpskog ponosa kao sad kad sam gledao ovog čovjeka, koji može s pravom reći: Pa i ja sam prolio nekoliko kapaja krvi, da ovaj sad ovuda plovi ovako slobodno na korist i diku i Srbiji i Srpstvu. — Pa ima li ih još koliko ? — zapita čiča Mata a glas mu je nekako drhtao. — Pa sedam-osam, a biće ih i više za koju godinu; a šta veliš kad i po moru zaplove? — Ncka. hvala Bogu, kad sam ja i ovo dočekao, a ti si mlađ, pa ćeš još i to dočekati. Neka je slava Bogu! Naša šil,a se je neprestano podizala i spuštala na talasima, koje je ..Београд" za sobom ostavjao. Sunce je već bilo zašlo; mi se vratismo kući. Kola naša već bjehu u čiča-Matinom dvorištu. Sjednem na kola i kočijaš potjera. — Doći ću sutra da pričam starom gospodaru, što sam danas vidio, pa pozdravite sve i gospodara i gospoju i sve, — vikao je 011 kad smo već izjurili iz dvorišta. Već bješe ponoć kad đođosmo u Topolovac; sve bješe mirno, lii žive duše nigdje, samo pred općinom nekoliko stražara; oni pritrčaše prijeko, pa otvoriše vrata i ja sam za nekoliko časaka bio u roditejskom zagrjaju. -* ,,Ne, brate, baš ništa novo, ■— piše mi neki dan brat, — nego juče smo bili u Sarengradu na sahrani čiča-Matinoj; umrije siromah; sirota baba Mara! Mama je primila kod nas, da ne čami sama". Mnogo sam slatkijeh časova srećne mladosti proveo, no onaj, dragi čitaoci, ne ću nikada zaboraviti.