SRĐ

— 608 —

На остале се чести ове красне књиге ite осврћемо (овдје се продичио и нрославни одбор), јер he то урадити други листови, а ми је биљежимо на наш рабош као добар прииос за српску књигу — signanda albo lapillo, што је на част и дику врлог јунака Господипа Војводе Илије Иламенца! Испод Срђа, о Петрову дне 1902. Ж II. Izašlo је otštampano iz velike knige (Extrait (les Comptes Renclus du Congres International d' Anthropologie et d' Arćbeologie prehistoriques. XII e Session. Paris, 1900): Vuletić Vukasović, pro fesseur a Raguse (Dalmatie). Premieres Traces d' Observations prehistoriques chez les Slaves meridionaux aux XVII e et XVIII siecles. Paris, Masson et Cie, editeurs. Izvod ima 8 obraza u 8.ni. Bavi se humcima, gomilama i stećcima u našijem stranama što pisac smatra prijelazom iz predhistorijskoga u historijsko doba. — Ova je raspravica u tomu vclikomu djelu kongresa na str. 438-445, te opsiže samo osam stranica, a to je dosta opširno na tako zlamenitu kongresu, gdje je priloga od najviših svjeckijeh strukovnaka. Raspravica je bila napose preštampana, a to za prijateje piščeve, jer spomenuti svezak vrijedi 17 franaka s poštarinom. Svaki je početak mučan, pa je to i dokazao g. pisac, jer je naveo kako se u nas na Sinemu moru začela preliistorijska arheologija, a osnova joj se temejila na prostoj priči, a tako je bilo i kod ostalijeh naroda, naprednijih od nas. — Evo ovako je zakjučio g. pisac svoja opažana: — „Peut-etre cette courte dissertation sera-t-elle d'autant plus utile qu'elle projette une vue sur les lointaines origines des recherches prohistorirjues^ alors que la science dans presque toutes les nations, etait encore embryonnaire et que sur notre sol on s'en faisait a peine une idee. Cependans aujourd' hui la science у a fait des progres suffisamment certains pour que nous nous associons aux autres peuples cultivćs et pour que la race Serbe accomplisse encore sur ce terrain son strict devoir". Mi s naše strane možemo samo svrnuti pažnu našijeli čitalaca i na ovu raspravicu g. pisca; koji ovakijem radom koristi domovini, jer nas tako inostranci ne samo cijene, nego hitaju na naše krajeve