SRĐ

— 628 —

два чувена имена, која стекоше особите заслуге за знаност црквенога права у православној цркви. Архимаидриту Јовану, потоњему владици Смоленскоме, иде прво мјесто, те се може сматрати оцем нове знаности права православне цркве. Њему пако уз бок стоји учитељ московеке университати, А Павлов. Више одјељака права православне цркве бјеше у његово доба iio заиадњацима обрађено, те постоје у истину неке изврспе публикације, које олакшавају битно науку истога. Тако н. пр. она од добрознанога бизантинисте Е. Zachariae Lingenthalskoga и од Dra. Jos. Zliishamana (стр. 27 и 33). Не гледајући па корист, коју би г. писац могао добит од већ изданих дјела, нађе он драгоцјене убавијеети о томе код нај славнијих великана-снецијалиста. Захвалан је — осим онима више наведеним двјема научењацима за многобројне изворе модернога права правосл. цркве у аутономној иомјесној цркви, — такођер и И. Беидншову, професору университати Казанске, за оне руске литературе црквенога права, И. Ћири fiy за протумачење многобројних питања о садашњој црквепој установи — институцији — митрополитске столице у Карловцима-Сријему, Стојану ЛоваковпИу, Министру и Послаиику српскоме у Петрограду, и Вл. ГреговиЛу за више ванутака о организацији, устројству и управи-администрацији источне автономне цркве, напокон Дамалас у, професору университати атинске, за различне упуте, информације које се тичу цркве грчког краљества. Ма да се је нај прво са гледишта обуке школске осјећала потреба таковога дјела и ма да преосвећени г. Д-р Милаш своју књигу са посебним обзиром па школе изнеее па свијетло, то пружа ово дјело са свим тим онима, који у томе имају интереса и користи, пребогату ризиицу и избор унутака, који су црпепи из нај бољих извор& те су наслоњени на пај гласовитије великане угледнике. Тешка и стрменита бјеше задаћа, коју садашњи нрему дри Задарски владика сретно крају приведе. Потешкоћа једпе такове радње састојаше се поглавито у томе, што се између појединих цркава еамо незнатан број палази, које би евоје законске-легалне и поситивне-јестне наредбе у једиоме законику сређене имали, шта више које ни штампане нијесу тако