SRĐ

— 63Ф —

џркеенога и рава", говори r. писац једно за другим, по опћем прегледу ових извора, — о светом писму, о предању, о црквеном законодавству, о обичајном праву, о грађанским законима и канонистичком праву. Прелази затим на примјену правних извора, проучава примјеиу и обавезну силу, тумачење и престанак црквених закона. Наводи надаље изворе, који се као једино прави извори црквеног права сматрати имају ; пај ирије onRe, затим посебие. који у зборницима црквеног права слиједе (§§ 10-46 стр. 39-216). У другој глави : — „Устројство цркве", разлаже се : 1) о оићим основама црквеиога устројства (о цркви уопће, о власти и организму исте) ; 2) о јерархији, о ступању у јерархију. (Васнитање и научна спрема клирика, посвећење у клир- иповјерно рукоположење). Устројство јерархпје ; 3) 0 органима црквене власти : о црквеној области, о устројству обласних цркава, о устројсгву епархијском (епархпјски епнскопи, средишњи управни органи у епархијама, управнн органи у окрузима епархије и парохијско свештенство) (§§ 57-129, стр. 217-462). У mpefioj глави, која је намијењепа управи црквеној — расиравља г. писац о власти учења, о власти свештенодјествовања и о власти управљања (црквеио закоподавство, црквено судство, имовинско право цркве) (§§ 130-168, стр. 463-584). — Четврта глака (животцркве) говори о ступању у цркву, о црквено богослужбепом жпвоту, о браку (суштина, склапан>е брака, сметање браку и т. д.), о црквеном задружном животу (калуђерство, црквеиа братства) и о хришћанској смрти (§§ 169-219, стр. 585-732). Напошљетку у пегој п задњој глави проучава г. ауктор свезе цркве с државом и с опима који црквп не нрипадају. Између других јопт двије главе; прва: „Црква и држава"; друга: „Црква и принадпици других вјера". Иреосвећени г. писац, морамо овдје паиокои радосио уетврдити, сретно је свладао све потешкоће, које се бјеху ноказале при пројетку да се први пут доприпесе нотпупо расправљање каноничиог православног права, теовоњегово дјело је одређено, што потпуним правом смијемо и можемо казати, да се сма/гра као углед тако деликатној материји. Вуковар на Дунаау (Оријем) о Духовима 1902. Милан Маплов јовановић академик.