SRĐ

— 670 —

домовина по свима странама обдарена овијем добром, што су наши часни праоци на нас пренијели, што упркос руглу и погрди, којима је било обасуто, пе знајућп за своју влашту ље ноту, скривено живи и у себи једино носи свој непрерушиви разлог. То ако тачно не иснптамо, не можемо озбиљно разумјет ни нашу пјесму, ни повјест, пи језик у њиховијем старијем и иравијем заметима. Ми смо се заузелн у тој намјери, настајне ствари иомно да изњушимо и вјерно да испишемо 1. Пучке пјесмв и срок-стихове , које се нјевају у разнијем пригодама преко године: о светковинама, у пресличкпјем собама, на плесачкијем тријемовима и уз разне пољске радње; нај сколи оне пјесме, које су епске садржине, бива у којима се нека згода збива; по могућности с њиховијем истијем ријечима, з^чинкама и напјевима. 2. Предања у ирози, нада све колико многостручне бабје и дјсчје бајкс о дивовима, маљеницима, наказама, о опчараној и откупљеној краљевској дјеци, о враговима, благу н чарању, толнко пак мјссна жредања, која су причана и памћепа за разјашњење њекијех положаја (i:ao планипа, ријека, језера, мочвара, развалина градова, кула, стијеиа, и свију споменика ирошлости). Басне о живинама треба на по се пазити, гдје понајвише јављају се лисица, вук, пијевац, пас, мачка, жаба, миш, врана, врабац и ост. 3. Веселе хитројлије и доскочице; представе старинске с гдумцем и ђаволом. 4. Пучке светковине, обичаје, иаваде и игре; свечане обреде о породу, свадби и погребу; старе правие навике, чудновате дањке, намете, течевину земље, исправљање граница и ост. 5. Сујевјерје о духовима, страшилима, вјештицама, о доброј и злој слутњи, објављења и снове. 6. Пословице, чудновате начиие говора, упоређивања, састављања ријечи. Највише је до тога да се ствари вјерно и истинито ухвате без пољешпавања и додавања, из уста приповједача, по могућности његовијем властитијем говором и ријечима, на пајтачиији начин и уз све околности, и што би се могло васпроизвести у живијем мјеснијем нарјечјима, било би двоструко вриједно; с друге стране и мањчави одломци нијесу на одмет.