SRĐ

— 779 —

ОРТАЦИ или Алибег и опанчар. (Хакија Темин) Није било давно, а овако сличнијех догађаја са Алибегом, осим iiito ћу их сад да испричам, дешава се и данас, па како га добро иознајем, М017 рећи, да ће их се дешавати и више, само ако ra ве удари каиља. — Велим: ако га не удари капља, јер сам чуо од мудријех глава, да људи онаки као што је Алибег, претили а млитави, крупни а трули, големе главе — без мозга, згодни а антипатични, обично умиру од капље. Има и сина Фаук-бега, који је божијим кудретом у свачему наелиједио оца: физиономијом, величином, силом, те нај послије и разумом; једном ријечју прави правцати отац, па да није још голобрад, многи би га сматрао за Алибега. Како су ријетки људи као Алибег, то или због великог иметка што га има, или баш због жегових изванредних својстава, ми Мостарци уз пркос његовој антипатичности радо га примамо у друштва, па и интелигенција, кад се ради о каковијем замршенијем питањнма, позива Алибега и тражи од њега мнијење о овом или оиом, на које он без икакова промишљења с покта џевабе даје: »Ја пристајем, ■— тако је, — добро сте рекли, — и мени се чини, — мунасиб је,« — и т. д., а то све а да никад не метне прст на чело и промисли се, што му је опет обичај био, кад би ко затражио од њега повца на зајам. Кад се тиче новаца био је таки тврдица да ни сам себи не вјерује. Кандерисати Алибега ибрик кахве, то је било толико, колико другога ручак. •Уз Алибега, макар што је био шкртац, увијек је било иријатеља, а и он сам се је гледао спријатељити, али баш са свакијем. Имао је једног опанчара у сусјеству с којим се је увијек дружио, али кроз читаву годину дана једва ако би му у дућану смарлаисао ибрик кахве. Како се све мијења, свакога треба у животу да некакав таксират снађе, тако и нашег Алибега. — Опазио сам то на њему има дуго времена, па га баш једаннут запитах: