SRĐ

- 781 —

— »Е па кад је тако, опда р довечер око јације, иа hy ти ја пзнијетп пред та,« — рече алибег. — »Фала тп, брате«, — рече опанчар, »менп је свеједпо, ја тп, ја друrii; ама што iec', jec', нолпм да тн фајду видпш, него другп.« Баш кад су у ово.м разговору бнли,зовпе слуга Алибега, јавивши му, да му је до uiao из Габеле момак. Опанчар га испрати неколико корака, и још једпом утврди, да ће доћи око јације, па онда »Аллаха аманет-олсун«. Кад се је опанчар повратио у дућан, није нашао ни свога пријатеља швабе, —■ и он је био отишао. Прије, него је јација заокујиеала, опанчар се умије, иетресе пустекију на којој

Српски стећак на Бротњицама у Конавлима. (Спредња страна, в. „Срђ" бр. 2 и 7.)