SRĐ

— 790 -

Алибег је једва чекао тако обећање, те му одмах наспе преко 40 ока пшенице, које опанчар лати као перце па плећа. „Свашто је у ноловицу лакше, кад се носи кући, него ли од куће", рече и притвори врата за собом. IV. Такрир. *) Било је у другој половици мјесеца марта. Трава је бујно ницала, љубица процвала, а по пољу пробујао нов живот. Све је било пуно весеља прољетних гласова: усклика, звиждања и веселијих зујаћа комараца. По мазајицама, као и по Циму, Виховићима и Орлачкијем Парама притисли тежаци по виноградима, одакле их прољетни лахор час увије, час извије из ситне прашине, коју су дизали мотикама. Пред сваком рпом се је видио по ага или газда под штитницом, који су давали радницима разне упуте у копању, засгшању, а неки љенији, те закаснили тако, да истом обрезују. Око два сахата по подне ишла су двојица људи уском стазом кроз Церничко поље правцем Орлачкијем парама. „Је ли још далеко одавле?" унита старији, који се је већ почео знојити под тешком лисичјом чурдијом на леђима и ахмедијам ахбанијам на глави. „Још око по сахата", рече млађи, под смлахом утегнутијем каницом и бијелијем тозлуцима на ногама, који је уједно и предводио старијег. Оба су ишла шутећи, устопце, и само ако би који упитао: чија је ова или она њива, башћа ијш виноград. Млађи би се често пута осмјехнуо преко усница и као да сам себи задаје питања, више пута на глас мислећи мрднуо: тувана — стотина — добро и т. д., а по неки пут би му се лице тако рекућ најунило, као да му снијег из очију сипа. У старијег је било с почетка весело, очи живахне, али што год даље иђаше постајаше му сумрачније. „Ено ону велику рпу џубрета што видиш, моја је." Рече млађи и окрену се своме другу, упријевши му очи у лице тако, као да је хтио видјети, како ће дјеловати његове ријечи на њега.

") Купопродајнп уговор на некретнине.