SRĐ

— 789 —

Пошто је издао ту наредбу шегрту, поврати се кући, да брије и разапиње коже. Баш, кад је опанчар замакнуо за ћошак друге улице, стиже и Алибег пред дућан. »Камо ти мајстор, Хасане?« с поља упита шегрта. »Одведоше га, ево баш сад, два стражара и мухтар на полицију«, рече Хасан. Да је ко Алибега чускијом преко леђа пресмлатио, не би блијеђи постао. Није ни једне могао прословити, него се одмах поврати кући, и кад дође закључа врата. У ово исто вријеме, опанчар је бријао и разанињао коже. Док их ie уХасулио по своме табијату за опуту, дође вријеме »икиндије«. Он се лијепо умије и упути управо Алибеговој кући. »0 Алибег!« викне, колико га грло заноси, са врата. Малко попостаје, а нико му се не одазове. Он понови још једанпут и оштрије него прије, а у том се очује изнутра некакав жамор и наједанпут се огласи преко прста женски аваз: »Што ће ти? Ко си? није дома. — Хаста је« и све то као преко зуба и испрекидано, као да од неког другог ријечи прима. »Реци му, нек изађе одмах и нек више не млати са мном,» опет ће опанчар још оштрије. »Причекај, казаћу му, — ама не знам, је ли дома», опет ће женски глас и умукну. Послије кратког времена чуше се Алибегови кораци. Кад приступи к вратима, провири кроз кључаницу, те пошто видје да је сам опанчар, отвори врата. »Шта је по Богу брате! Јесу ли те мултавали?« упита уплашено Алибег. »Нијесу ме још мултали, али су ме рекли опет звати и узети ми сто гроша џерима и 10 дана хавса, ако не кажем, у кога сам их кунио.« »Немој Бог ти дао казивати« рече Алибег, »а ево ти успи у врећу шенице, колико год мореш понијети дјеци. Ја ћу опет гдјегод ваљати теби, а немој ни ти мене ложити на ватру.« Опанчар је од свега тога чуо само врећу пшенице, те у забугш обећа да ће шутити кб заливен. — Одмах послије затражи врећу и заиште пшеницу.