SRĐ

— 821 —

Zola svoje romane nazivle „znanstvenijem podatcima" i eksperimentalnim romanima Zar Zola zbija misli, da se znanost može poslužiti negovijem romanimaV Znanost ne trebuje romana. Roman se bavi pojedinijem individuima, znanost zahvata cijelo ludstvo. Roman je produkat piščeve mašte, znanost poslediea dugog istraživana. Lijepo o tom veli Lanson: ,.M. Zola n' a jamais aperat la difference qni eociste entre une ехрепепсе seientifiqiiement conduite ddns un laboratoire de chimie ou de plujsiologie, et les pretendues ecepe'riences du roman oii tout se passe dans la tete de V auteur, et qui ne sont en fin de compte que des hi/potheses plus ou moins arbitraires." ') Sam je Zola jednom prigodom kazao: Mon roman du Reve etait une • e.rperienCe scientifique — conduite <) toute volee d' imagination. — Zola tvrdi, đa su negovi romani produkat. višegodišneg iskustva. Moderna je kritika protivno dokazala.'-) — On je crpao podatke za svoje romane iz raznijeli kniga i novina. Naj bol,e prizore u Assomoir-u o pariškijem radnijem masania, on je našao u Poulotovom đjelu Le sublime. Une page d' amour plagijat je Casanovinijeh uspomena. Mnogi prizori u Nani na]aze se u Otway-evom djelu Gerettetes Venedig. Porodni prizor u La joie de vivre, opis mise u La fante de V abhe Mouret, i t.d. izvodi su iz raznijeli drugijeh pisaca. — Zivi u Francuskoj obitel, Kerangal, porijetlom je iz St. Brieux u Bretani. Od nmogo vremena nom se bave psiliijatri i sudbena vlast. Do danas, u malo vremena, ona je dala Prancuskoj sedam ubojica jednog i drugog spola i devet glasovitijeli bludnica, jednog slikara, jednog pjesnika, dramatsku umjetnicu i jednog vrsnog glazbotvorca. Obitel Kerangal pružila je Zoli obilno materijala za negove romane. — Zolina je jedina svojina, da je 011 prvi zamijenio rijec „realizam" sa ,, naturalizmom." — U Zolinim romanima vlada naj skrajniji pesimizam Sehopenhauera, Hartmanna, Mainlandera i Buhnsena; a pesimizam je naj bola oznaka degenerativna talenta. 3 ) Ja priznajem, da u Zolinim romanima ima i divnijeh prizora. Divan je onaj simbolički prizor u Parizu, kada: ■„Marie ') Gustave Lianaou. Histoire de la litterature franyaise. str. 1060, ! ) Feriliuand Brunetiere, Le roman uaturaliste str. 285. P. Jame8-Sully, Le pessimisme, str. 389.