SRĐ

— 108 —

несреће која га непрестано прати v туђини. Па onaj ocjehaj није увијек сталан, он се мијења према околностима и приликама; кад су саме и кад нијесу у стању да мисле, клоне п јецају једпа другој у загрљају — све док се ко трећи не би иојавио, који не треба да зпа за њипе боле н necpehv; трећи, коме би била дужпост да уноси утјеху и жпвот у ову кућу. Тада би се и оне показале тако велпке, дпчне п поносите, да би сваки такав посјетилац изгубио срчапост да о томе говори. А кад би се разговор о томе отпочео, ниједпа црта њиховог лица не издаваше унутрашњост њихове душс; тада је спољаштБи насмлнички притисак био већи од упутрашњег душевног потреса и цјелокуппо њпхово биће одавало би па себи изразе одлучности, моћности и енергије. Одушевљење узимало би маха, а ријечи као бујпца тецијаху с њихових усапа, те сва хвала, која може рјечито да се изрази из устију обична створа, просипала би се журпо преко њпховпх усапа. Тада би се сваки уд тјелесни тресао, руке се немприо кретаху но ваздуху, грудп се таласаху, лице добијаше румен поиоса, а очн сипаху сјај плануле душе. Али такав потрес одлучивао је њихово држање послије овога; ненормална борба растројавала би пх, и сва моћ насилнога држања губила би се одмах, чим 6 ii остале саме. Тада би сузе гасиле сјај, очајни уздаси прекидали дах, усне би се укочиле, лице поблиједило, и створила би се нејасна мрачна сјенка пуна туге и вапаја. Како им је он тада био потребит, кагсо би његово присуство било тада од пресудног значаја по њихово здравље, јер би се стварало задовољство, које би зидало оно, што је вријеме отпочело да крши; али машта није моћна да створи њих код њега или њега код њих у истини, истини, којој не би могло ово вријеме да тиранише. И овако изненадне промјене савлађиваху их, те би чешће пута клонуле под овим теретом, немоћне да даду душевни отпор, који би могао то да паралише. Осјећаху се неспособне да живе, а оне треба да живе, јер имају за кога. Ту је мали синчић, који по цијели дан тепа тужно »тата« ; па онај његов тајанствени, тужпн, пун дјетиње збиље гласић, повећаваше још већма тугу, а дијете дирнуто њиховим сузама плакаше, па се од малене собице ства-