SRĐ

— 182 —

ИЖБРО пл. ТКАЛАЦ 0 ПЈЕСНИКУ ГОРСКОГА ВИЈЕНЦА. Под потписом Н. F. штампао је Берлински Диешик у септембру 1896. три подлиска (Das Fiirstenliaus von Montenegro, Ein Montenegrischer Selbstherrscher — Schwiegereltern) из riepa познатога публицисте Имбра пл. Ткалца, који је v листовима њемачким штсао највише (особпто у берлппск"ј Nazionalzeitung) под псевдонимом Hector Frank. Ови подлисци су потекли поводом прошевине и вјеичаља тадашњег италијанског нријестолонас.Бедника Виторија Емапуела с црногорском кнегињицом Јеленом. У првоме од њих госп. Ткалац говори о Петру II., те како је за нас свака бпљешка о Владпцп Раду драгоцјеност, држим, да не he бити на одмет исписати утиске о њему једнога тако дубоког посматрача, какав се свуда показао писац ових подлистака, у нас данас на жалост већ врло мало познат. ». . . . Његов насљедник и синовац Раде, који је као духовпик и владика нознат под именом Петра II. (1839-1851), био је до крајности занимљива и важна личност. То је неоспорно бно најљепши човјек, кога сам ја икада у своме животу видио; једпа ејајна појава с потпуном сразмјерношћу свих својпх дпјелова, с класично лијепим лпцем и озбпљпим алп благим изразом, с готово женски малим њежним рукама, а при том крупнога гласа, који је премашио у велико и његов впсоки п попосптн стас. Носио је кратко потсјечену округлу браду, а ишао је готово увпјек у црногорском руху; пико га пнје ппкад, од посвећења му, видио у његовом епископском одпјелу. Његова изредна љепота учннила је велике утпске на дворовима у lleтрограду, Бечу и Напуљу; отмепи жепски свијет на свим дворовнма уздисао је за овим кпезом духовпиком, а он је био тако мало у сгању отетп се овпм чарима, да је подлегао сушпци, која га је у његовим четрдесетим годипама покосила. »Владнка Раде — тако је и сам парод волио да га зове — био је човјек необичпо од природе обдарен. Оскудно своје паучно образовање допуњавао је он озбиљним и иространим самоучењем, што му је номогло да паучп руски, фрапцускн и италијански, и да се у овим књижевностима готово потпуно