SRĐ

— 133 —

одомаћи. Његови књижевни идеали били су вазда нарочито грчки класици, с којима се упозпао у руским и француским пријеводима, ii Данте. Био је у велико обдарен као пјесиик, опјевао је у многим изврсгшм јуначким пјесмама ратничка дјела свога народа, написао је дубоки философски спјев Луча Микрокозма, за тим савремену трагедију Лажни Цар lllfievan Мали, енизода из прошлости Црне Горе, и један драмски сијев особите пјесничке јачине и љепоте, у слободноме руху Гетеовога Геца фон Берлихингеиа: Горски Вијенац, у коме се представља ослобођење Црногораца испод турскога јарма у год. 1696, и који неоспорно уз спјев Мажуранићев Смрт Смаил Аге ЧенгиЛа, заузима највидније мјесто у новијој српско-хрватској књижевности. Не ће се с тога нико чудити, да је човјеку с таквим даром и образовањем, норед свега његовог најтоплијег патриотизма, било на дому често тијеснр и тешко, те да је с тога, кад год је могао, одлазио у иноземство, да се особито, и најрадије, заустављао у Млецима: али се исто тако не ће моћи осудити ни замијерање његових поданика, да је доста занемаривао управне послове у својој земљи и цркви. »Ја сам познао лично Владику Гада год. 1847. приликом проласка кроз Беч, код заједничког нам пријатеља Вука Караџића. Вук је успио да наговори владику, да cnoj спјев Горски Вијенац штампа у Бечу, те ми је био дао на читање његове прве отиске још у листовима. Мене је овај величанствени снјев одушевио у толикој мјери, да сам умолио Вука. да би ме представио владици. Моје одушевљење пред самим владиком за његов епјев није била обична банална учтивост; моја радост што сам га лично могао познати била је врло усрдна. Моје искрено дивљење морало је учинити врло пријатан утисак на овог озбиљног човјека, навикнутог на сваковрсне хвале, јер ме је одмах за тим позвао и охрабрио да га посјећујем сваког дана, докле се у Бечу будем задржавао. Како сам тада био још врло млад, овај ми је позив јако поласкао, те сам му се врло радо одазвао. Вјероватно да му је Вук о мени већ био говорио с пријатељском пристрасношћу, те ће се јамачно тиме објаснити, да се кнез владика обходио са мном као с вршњаком, који би му у сваком погледу био раван. На његов захтјев ја сам му морао приповиједати о Паризу и Берлину и