SRĐ

— 303 -

45. Од Бранка Радичевића. Беч 6 априла 1852. Шаље, Вуку своју бечку адресу. Помози BaiM Бог господине! Кле ја седим: Josefstadt, Piaristenplatz № 124. rechts im I. Stuck. C Богом ми остајте! У Бечу 6/4 n[o] р[имском] 1852. Бранко Радичевић. 46. Од министра А. Књажевича. Петроград 16 маја 1852. Захваљцје за примљена на дар Вукова дјела; исто тако и за писмо српски писано. — Прошле му зиме често допадаху гласови о Вуку преко својих не^акиња. М илостивбш Государћ Вукт> Стефанович! Приношу Вам г Б искрешшмо благодарноств moio за иостоанное лестное внимаше Ваше ко мнћ, и за доCTaiijtenie мнћ уже нћсколвскихч. трудонч, Вашихч., драгоцћннБгхљ длл менн, и по нзвнсу и ио онисашк) нраво†и обвшае†родинБ! моего огца, которуш потому считаш п и свош. ОченБ благодаренч. и за то, что писбмо Ваше ко мнћ написали B bi по Сербски: хотп не всћ слова его обтли мнћ извћстш,!; но стз помопцвд Вашего Словарн н разобрал г Б и понал г Б его совершенно, почему долженЂ еш,е вБфазитБ признателБНОств мовд и за все лестное, что Бамт, угодно 6 ббто сказатв в-б немч. на мои счеттв. НБпгћшнкио зиму н часто имћлт, об г Б Васт> извћстЈн от г б моихтј нлемпнництз которБ1х г Б B bi также, ио добротћ.