SRĐ

— 331 —

PJESNIŠTVO.

Благајске приче. У.

Одавно га млада слушам, Гдје д!илеоо сгадо зове И одавпо њега жељкам, Срећу своју, своје снове. Ја уздишем, патим млада, А све чувам, а све кријем, Дуге ноћи о њем сањам И над срећом сузе лијем. 0 заијевај јоште мало, Твоја пјесма слатко иада, Ти бар пјевиј, срећо моја, Док ја гинем с тешка јада.

Ох, знала би љубит' страсно У страсти би умрјет' хтјела, Умирући пјевала бих А смрт не бих, не бих клела! Презрела бих златну круну И све што ми Херцег дао, И не бих се покајала Док би живот истрајао. А када би на мом крилу Своје слатке пјесме вио, Ја бих расла, а за срце Мален сав би свијет био! ...

Влад. Ћоровић.

Кад теби мисли полете моје.... Кад теби мисли полете моје у глухо доба, у тихој ноћи, па кад се сетим леноте твоје, ја жељно питам хоће ли доћи још који часак пун миља, баја: да видим тебе, да опет будем озарен блеском твојега сјаја.... Сиђе ли санак, — гуши ме, мори, а срце моје још јаче баје, јер чудна слика тада се створи: сватовски венац теби се вије на глави лепој, у свилној коси, а момче неко, красно и дивно, срце ти своје пред ноге носи ....