SRĐ

— 332 —

»Мој муж...« тад чујем с усана твоји', а ја те гледам и гледам њега, како крај тебе"сав срећан стоји, и већ бих бежб, бежб од свега, и плакб горко, и плакб дуго,... ал' сан ме мине, — а хвала Богу што сан то беше и ништа друго! По време лети .... И једног дана залуд ћу трти ја очи своје пред јавом ледном: миртина грана виће се нежно кроз власи твоје, и ја ћу гледат, где ти се крећу с незнанком каквим сватови чили, —■ ал' ти се кунем: заплакат не ћу! У оку суза синут ми не ће, а ако сине, остаће тамо, јер шта да радим? ја сам те среће да вечно будем гледалац само, кад усуд дели таково благо.... G пријатним лицем, ко и сви други, »Честитам« — рећ' ћу — »баш ми је драго!« Душан Еапетаповић. т Зрнца. — II е т е ф и Ако не љубиш, срце се следи; Љубиш ли, оно букти к'о плам; Сад које ли је од два зла боље И мање?... Бог ће то знати сам. * Шта је нада?... Заводљива цура; Сваког мами, док све не изр'јеђа; Жртвујем ли и бесцијен-благо: Младост своју — окрене ти леђа.