SRĐ

--*=■ 388 —

— Говори, — промуца калуђер, а лице поче да му се прелијева у лимунову боју. Усташ набра обрве и замисли се. — Једном огладнисмо и украдосмо туђег овна, — настави — закласмо га, испекосмо, изједосмо... И пошто смо се, у з'о час, најели, иаде нам на памет, да је био — петак... — И то је тај гријех? — запита калуђер. — То је, оче! — дочека усташ, грухнувши се у прса. Никад то не ћу сам себи опростит'!... Куд ће ми душа?... То ме и нагнало, да ти амо дођем, јер друкчије не би дош'о.. Па очајно склопи руке и, ломећи прсте, молећим погледом гледаше зачуђенога калуђера... 1902. Свет. 'Иоровић.

MUDRE IZREKE. 1. Svijet ostaje jednako nevin, držao ga ti za lepšeg ili za ružnijeg nego je zbila, uzmi ga onakog kakav je. AVieland. 2. Domorodno usliićene, ako nije dovojno za postignuće pobjeda, ipak po mnijenu vjcštaka bitno usavršuje vojske, i kao moralni utjecaj ima velik udio u ratnijem podvigama Doumie. 3. Kad su vodili opata Maurj-a da ga objese o fener, on reče: „Kad me objesite, zar mislite da će vam se boje vidjeti?" To mu spasi život. Doumie. 4. Dubav koja vezuje čovjeka porodici, plemenu, domovini, Judskome rodu, i, da oslabi sebičnost, proteže ga na sve što veće kolektivnosti; uzajamno zauzimane jednog za drugog, koje združuje sva bivstva, čini svakoga odvisna od svijeh i stvara društvenu čestitost izmjenom posluga; nagrada tijeh posluga sa harnosti, sa štovanem, što one kadšto zajemčuju svjedodžbom koju savijest daje sebi samoj i koja nikad ne zaostaje i nadomješta sve drugo; nesebično zadovojstvo da je čovjek sa svojijem naporom sudjelovao u sveopćemu radu, poslužio budućnosti, povećao u sebi čovještvo: to je bila nasjedna a baš hih i dostojna filosofija stojika. Lamy.

х.