SRĐ

- 514 —

liodak, što su Dubrovčani plaćali srpskijem krajevima, zvao se srpski doliodak i mogoris, te ga i Dr. Petar Matković spomine na više mjesta, pak i na str. 21. svoga djela „Prilozi k trgovačko-političkoj historiji repub. dnbrovačke," Zagreb, 1869'). Po taj naein Gruž je u ono doba pripadao čisto srpskijem zemjama; ali nije onda još bio dopi'o do kakve znamenitosti, nit se veselio znatnijem napretkom. To se stoprv poce pojavjivati onda, kada Gruž dođe pod vlast dubrovačke republike, što se zgodi za vrijeme velikog župana zahumskog i kraja srpskog Stefana Vojislava, koji je onda vladao između ostaloga Humskom i Travunijom 2 ). Taj srpski vladar pokloni Dubrovčarimia (1050. god.) uz Zupu žrnovničku još Gruž, Rijeku, Zaton i Orašac. 3 ) Istina je, da taj dar neki dubrovački povjesničari pripisuju ugarskomu kraju Stjepanu, a drugi opet nekomu kra]u bosansko-dalmatinsko-hi'vatskomu; ali takove su vijesti posve netačne, dapače to su puke basne, koje je zdrava kritika dan danas sasvim odbacila, dokazujući nepobitno i neosporivo, da ni koji bio kra] ugarski, ni tobožni dalmatinsko-hrvatski nijesu mogli darovati drugomu zemje, nad kojijem se hihova vlast nije nikada pružala, dok se za Hum ili Zahumie sačuvalo nekoliko izvornijeli pove|a. po kojijem se očito vidi, da je ta zemja odista bila oblast srpska, što se protezala između Trebinske i Neret|anske. ') Ragusa poi, giaoeudo fra le due regioui di Zahumlja e Trebunia, e avendo i Eagusei delle vigne in ambedue le regioni, pagavano al eapo dei Zaliulmiti trentasei monete e a quel!o di Tribunia altrettante." Prof. Danilo o. c. str. 14. ,,Za te vinograde plaćahu Dubroveani već Mihajlovim rođitejima, a sada i nemu samomu godišAi danak od 36 dukata. Taj danak zvaie se kasnije mogoriš (lat. margarisium, magarisium)." V. Klaić, Poviest Bosne, str. 97. „Osobiti i ujedno najstariji danak, što ga Dubroveani davahu Bosni, zvao se je mogoriš, ili latinski magarisium — margarisium — a imao se plaćati o Milioju dne." Dr. Ćiro Truhelka na str. 71 XIII. kfiige Glasnika zema]s. muzeja u Bosni i Hereegovini. 5 ) Upor. Majkov „Историја српскога народа." Биоград, 1876. str. 26. ') У. Goracucchi „Adria" 147. — N1. Vodopić u „Manuale d. regno di Dalmazia pel biennio 1876-77, eompilato da L. Masehek", na str. 201. — Kirchmayer, o. c. u opasci na str. 100.