SRĐ

— 488 -

I, videći kako se radenici između sebe zgledaju, bojeći se povratka u stan, bojeći se sutrašne g'ladi, dodaje, lakšim glasom: -- Ja nijesam sebicnak, ne, kunem vam se Možda je i moj položaj isto tako užasan kao i vaš. Za osam dana izgubio sam osam Iii|ada franaka. ()bustav|am danas rad, da ne bi još dubji abim iskopao, i nemam još ni prvog marjaša od onog što sam 15-og trebao primiti Vi vidite, ja vam govorim kao prijatej, ništa vam ne krijem. Sutra će, možda, izvršioci biti ovdje. To nije naša krivica, zar ne"? Borili smo se do kraja. Ja bih htio da vam pomognem preturiti ovaj rđav trenutak; ali je svršeno, ja sam na uliei, ja nemam više bleba za dijejene. I onda im pruža ruku. Radenici je stiskaju ćutke. I, nekoliko minuta, ostaju tu, gledajući svoje beskorisne alatlce, stisnutili pesnica. Ostalih jutara, još od bijeloga dana, pjevale su turpije, cekići su obi]ežavali ritam; i sve je to izgledalo da već spava u stecišnoj prašini. Dvadeset je, trideset je porodica koje iduće sedmice ne će jesti. Nekoliko žena, koje u fabrici rade, imaju u ocima puno suza. l.jiidi bi htjeli izgledati cvršći. Junače se, vele da se u Parizu ne umire od gladi. Zatim, kad ih ostavi gazđa i kad ga vidješe da ode, pogurena za osam dana, smrvjena možda još kakvim većim porazom no što im je priznao, povlače se jedan po jedan, gušeći se u odaji, stegnute guše, sa zimom u srcu, кб da su iz mrtvacke sobe izlazili. Mrtvac, to je bio rad, to je bila velika mutava mašina, čiji je kostur u sjenci strašan bio. * * * Radenik je na po}u, na ulici, na kaldrmi. Obijao je nedje|u dana trotoare, i ne mogao naći rada. Išao je od vrata do vrata, nudeći svoje mišice, svoje ruke, nudeći se cio cjelcat za ma kakav posao, za najodvratniji, za najteži, za najubitačniji. Sva su se vrata zatvorila. Onda, ponudi radenik raditi u pola cijene. Vrata se ne otvoriše. Kad bi i besplatno radio ne bi ga mogli držati. Toje šomaž, užasno doba bez rada, koje zvoni posmrtni oglas sirotim obitavaocima tavanskih sobica. Pri kraju osmoga dana, sasvim je svršeno. Radenik je činio posledhe pokušaje i vraća se praznili ruku, satrven bijedom. Pada kiša; ovoga je večera tužan Pariz, u blatu. On ide pod