SRĐ

— 607 —

nesse et de l'amour. 1 ) A Хиполит Тене (Taine), на задњој страници своје енглеске књижевности, славећи пјесника, вели: II avait le plus precieux des dons qui puissent seduire une civili sation vieillie: la jeunesse. !! ) Када Алфред де Мисе говори о заносној младости, chaude jeunesse, која се к небу уздиже и над обзорјем простире, dans cette saison de verdure et de force (у ово доба зеленила н снаге), сјећаш се Катулове младости, када су му се груди надимале попут Етне и Малије воде у Термопилама: ,,Quuni tantum arderem, quantum Trinacria rupes, Sympliaque in Oeteis Malia Thermopvlis Да, де Мисе је врло добро познавао психологију људскога срца. Mncfe као пјесник није увијек био исте среће. Ако промотримо његова дјела, опазићемо, да их је мало довршених. Пскључивши гласовите Ноћи (Nuits) и два или три друга комада, Мисе не би имао права на живот, ако не у неким појединим фрагментима првога реда и неколико управо дивних итихова. Али је ипак то достатно, да процијенимо његове врлине и успоредимо га са најбољијем савременијем пјесницима, Н. Игом и Ламартином. Мисе је прави француски нјесник. Ламартине је негдје нанисао: „Је suis ne et је mourrai Oriental." 3 ) B. Иго је више Кастиљанац него Француз. Мисе-у треба признати двије врлине, које фале и једноме и другоме, т. ј. неку особиту духовитост, пикантност и природност барем v стилу; у сатири је лијепо уснио (Dupont et Durand, Sur la Paresse). Док су ce сви остали француски писци и пјесиици оног доба повађали за другима, а много пута и књижевницима туђих народа; Мисе је могао пунијем правом казати: „Је hais commo la mort l'etat de plagiaire. Mon verrc n' ešt pas grand, mais je bois dans mon verre." (La Coupe et les Levres). 4 ) ') Госпођо, АлФред ће свеђ бнти иерсонификација младости и љубави. 2 ) Он јо имао, најдрагоцјенији дар, који може завести стару цивилизацију н младост. 5 ) Ја сам се родио и ушријећу оријенталац. *) Ја смртно мрзим плагнјавање; моја чаша није велика, али ја пијем пв своје чаше.