SRĐ

— 697 —

0 ВАСПИТАЊУ И ЊЕГОВОМ ЗНАЧАЈУ ПО ЧОВЈЕКА И НАРОД. i— Коста МајЕић. (сврха) Оеамнаести вијек познат је као вијек утопија и планова васпитних. У средњем вијеку човјек не имађаше повјерења ни у природу ни у свој разум; средњи вијек живио је као што вели чешки свеучилишни професор Фрањтишек Дртјина супранатуралистичким и супрарационалистичким животом. Средњевјековни човјек више се бринуо о небу него што се старао да побољша своје стање на земљи. Римско свештенство већим дијелом живљаше и сувише земаљски, али то му ништа не сметаше да учи непросвијећену масу нека се одрече земаљских добара и нека обрати своје погледе на небо и загробну блаженост. Најприје ренесанса а послије чешка и њемачка реформација донекле су повратиле човјеку повјерење како у разум тако и у природу која га опкољава. Али ни ренесанса ни реформација не имађаху онако силну вјеру у природу и разум човјечји као што то имађаше XIII. стољеће. Људи у том вијеку вјерују као и стари Грци да је природа и разум довољна да човјека учини срећним и блаженим још овдје на земљи. У XVIII. вијеку и индивидуализам искаче на видик. — Појединци не ће више да трие црквених и социјалних веза; они хоће да живе самосвојним животом и да све своје силе употребе и опробају. У том стољећу и народи се еманципују; сви пароди устају да усаврше свој језик и своју литературу. Народни језици уводе се у школе, на мјесто латинског језика, који кроз цио средњи вијек па чак и у XVI. и XVII. стољ. бијаше јединим наставним језиком. Штурмова школа у Штрасбургу не допушташе ђацима ни да говоре материнским језиком; Језуите још више него Штурм забрањиваху да се материнским језиком по њиховим школама збори. Разговарати материнским језиком држало се ]е као неки пријеступ; ради тога ђаци су бивали кажњавани и давана су им разна погрдна имена као: магаре, прасе, и т. д. У XVIII. стољ. народни језици до43