SRĐ

— 703 —

засадити у душу дјечју љубав, и научит дјецу да се човјек рађа Богу и своме ближњему.« За Бога и ближњега свога живјети и радити, — то нам проповиједа и препоручује највећи живи иријатељ читавог човјечанетва Лав Николајевић Толстој. Та његова жеља стоји у потпуној хармонији са тим златним ријечима Коменскога, које горе исписасмо. Модерна школа стара се да испуни то што јој преноручују ти великани, и буде ли у том нослу истрајна, људство ће доживјети боље дане и срећнију будућност. Идеал васпитања није сталан; он се мијења са временом у коме човјек живи и са културним нивоом до кога су^ поједини народи доспјели. Али да је васиитање од вајкада било, а да је и данас од ненроцијењенога значаја по род човјечји, излази и из тога, што иоједини народи у времену свога пропадања лаћаху се васпитања као моћнога ередства, да пропаст која им је грозила сузбију и одстране, и да тако своје народно тијело с-ачувају од коначне смрти и распадања. Примјером ћемо то расвијеглпти. За вријеме ратова Наполеонових њемачки народ бијаше раздробљен, разједињен и раскомадан. Нијемци, увиђајућ своју слабост, напрегоше све своје силе, да се из тог поиижеиог положаја избаве. Највећу пажњу њемачки ирепородитељи обратише на школе у којима се нружаше васпитање народу. Благодарећи томе Нијемци заиста за неколико десетина година постадоше важан политички и културни чинилац у Еврогш. Њемачке војсковође саме признаваху, да је код Садове много допринио да њемачко оружје побиједи њемачки кантор (учитељ). Французи, послије несрећног ратовања с Нијемцима, обраћаху велику бригу васпитању свога народа. Васпитање младежи је најсигурније јамство боље будућности народне. Тог гесла држе се и по њему свој рад управљају све боље француске главе. И доиста за посљедњих тридесет годитта Французи су постигли огромне успјехе, тако да данас, што се тиче васпитања народног, могу послужити осталом свијету као узор. Код Чеха први њиховн будитељи иосвећиваху васпитању народа свога велику пажњу. Славни политички поборник чешки, Карло Хавличек, још прије педесет година, стара се да оснује »Друштво Коменски« које би се старало о културном уједињењу чешкога народа. Хавличек,