SRĐ

- 823 —

Ако сад тај његов рад поредимо са допуном »Лопудске Сиротице«, видимо у истину неки напредак, али релативан. Из тога закључујемо да је Илијића у »Лопудској Сиротици« случајно срећа послужила, али да он ипак није пјесник. Арсен Вепцелидес. т BltESKE. Jedan prijatel našega lista pokazao narn je i stavio na upotrebu pismo jednog starog Dubrovčanina, u kojem mu je pisao o našem listu i dužnostima mlađega svijeta prema liemu. Mi smo iz toga pisma izvadili cijele pasuse (pošto smo najprije izostavili u riima sva lična i intimna mjesta), te ih, sastavlene, a pod naslovom Srpska dubrovaika omladina i „Srđ" donosimo u formi uvodnog članka u današriem broju našega lista. * * * U ovom broju donosimo interesantni početak pripovijetke Divli čoijek od P. Vukića, koju nam je „Kriiževni List" na Cetiriu, prilikom svog prestanka, ustupio. Iz redakeije istog lista dobili smo i N06, pjesmu S. Ilića, koju smo štampali 11 prošlom broju. * * * Radovi Ruđcra Josifa Uoškovića. Gosp. Kosta Stojanović, profesor u Biogradu, dovršio je svoju opsežnu studiju koja je u nekoliko brojeva „Ргоsvjetnog Glasnika" izlazila pod ovim naslovom. ,,Sa ovim radom, veli pisac na kraju svoje rasprave, koji se može smatrati kao dopuna „Atomistici" (raniji piščev rad: „Atomistika Ruđera Boškovića"), srpska će publika imati jednu cjelinu o Boškoviću, iz koje će moći uvidjeti značaj ovoga najvećeg Srbina XVIII stoleća." Nadamo se da će gosp. Stojanović i zasebno oštampati svoju lijepu studiju. * * * U „Prosvjetnom Glasniku" (sveska za julij o. g.) preveden je lijep članak gosp. Alfreda Jensena: Nekoliko literarnih napoviena „Ribann" Petra Hektorovića, koji je ranije bio štampan u „Arhivu" Jagićevu. * * * „Vienac" 0 „Srpskom Knižeonom Glasniku". U svom posjedriem (17) broju, „Vienac" donosi podužu bilešku 0 ,,S. K. Glasniku" (broj 47—60), i veli 0 nemu: „Ovo je jedan od uglednijih srpskih kriiževnih revija, čedan u svojoj opremi a bogat sadržajem." Zatim prelazi redom j>rilog'e u listu, počevši od pripovijedaka pa do rasprava i eseja, i popraća pojedine raznim refleksijama. Za „Zonu Zamfirovu", pripovijetku od Stevana Sremca, veli da je „uspjela". Povodom prevedenih pripovijedaka nadovezuje ovu opasku: „Srbi uopće nmogo više od nas prevađaju i u posebnim kriigama i u časopisima i dnevnicima, pa bi se i mi mogli u riih ugledati." Povodom eseja i članaka veli: ,,i sama materija poučnih članaka obilna je", i prelazeći redom sve važnije članke, zaustavla se više na novoj i originalnoj studiji Andre Stefanovića „Stara srpska crkvena arhitektura i rien značaj." Uvrije-