SRĐ

— 839 —

ONA JE BILA LEPA... — Dušan Kapetanović. Ona je bila lepa a on je bio ružan, Ona vesela večno a on večito tužan.... I Usud, grozni starac, dovede pred nu nega, Pa onda daje ode, nemaran, miran, hladan; Nit' se osvrto više, niti se sećo čcga. Ona je bila lepa a on je bio ružan, Ona vesela večno a on večito tužan.... I kad u svadbi nenoj radostan beše svako, On je usamjen stajo. daleko od tog sveta, I sudbu kleo svoju, i dugo gorko plako. Ona je bila lepa a on je bio ružan, Ona vesela večno a on večito tužan.... A kada jednog dana pogrebna pesma jeknu, I negov sprovod pođe kroz naše ,selo ti'o Oh, da li tužnava zvona i nu u srce teknu? Oh ne! Na nenu licu osmeh se i tad vio.... A kroza zvuke zvona refren je ječo tužan: »Ona je bila lepa, a on je bio ružan.. . .<

&