SRĐ

— 846 —

V

Mi odosmo onoj grijaonici. Ako je vrt bio u hladu, kuća je bila sva na suncu, ni hamam') nije tako vruć, kao trpezarija moga prijateja. Tri tanira, sa slabo očišćenim vi^uškama sa strane, lijepila su se za st6 od žutog drveta. Po sredini, bio je jedan zemlani sud sa kuhanom govedinom, pogrijanom zajedno s krompirima. Sjedosmo da rucamo. Jedna velika boca vode, tek malo obojena crvenijem, obrati na se moju pažnu. Boivin zbunen zapitaće ženu: — Je li, draga moja, bi li nam danas dala malo vina cijela? Ona ga pogleda bijesno. — Da se oba opijete, pa da mi se tu ćitav dan derete? Hvala na prilici! On zaćuti. Poslije ovog jela, ona donese drugo jelo od krompira sa slaninom. Kad smo to pojeli, razumije se ćuteći, ona гебе: — To je sve. Sad, hajd' na po}e. Boivin je preneražen gledao. — A golub .... onaj golub što si ga jutros perušala? Ona se podboči: — Zar vam još nije dosta? Ako ti dovodiš sa sobom Jude, -zar se zbog toga sve što je u kući mora proždrijeti? A što ću ja večeras jesti? , Ustadosmo. Boivin mi prišapnu: — Prićekajte me jedan časak, pa ćemo zajedno šmignuti. Zatim otide za ženom u kuhinu. I ja čuh ovo: — Daj mi, dušo, dvadeset novčića? — Zašto će ti dvadeset novčića. — Ne zna čovjek što se može dogođiti; uvijek je dobro imati sa sobom novaca. Ona zaurla, naročito za to da i ja čujem: — Ne, ne dam ti! Kad je taj čovjek kod tebe ručao^jn neka te časti danas. Ciča Boivin mi se pridruži. Pošto sam htio biti ujudan, poklonim se domaćici, mrmlajući:

') Toplo turslto kupatilo.