SRĐ

— 85 —

хладан за Човјечји Закон од Пола Ервпјеа. Чнни ми се да сам ја био скоро једшш који ra је бранио. Човјечји Закон имао је ипак дуго успЈеха не само у Паризу него и по провинцији. Огромни дио критике — сва критпка осим Сарсеја — сатрла је Чергашки Живот приликом репризе године 1897. То међутим није сметало да тај сам комад подмири све трошкове Француског Театра који је био магернјално врло изнурен у вријеме када се водила кампања против тог комада. Неколико мјесеци давао се тај комад, и дворана је била увијек препуна. Не би много требало па да нагомилам безбројно много оваких примјера. Свако ко је год упућен у ствари Књижевности и Позоришта знаде да је утјецај критике потпуно ништаван када се тиче успјеха једног дјела. Критика не треба да никога забрине, јер је она од толиког значења као да }е и нема на свијету. Што се тиче мене лично, ја сам очаран што је то тако. Ја бих имао ужасне скрупуле савјести када бих знао да бих могао имати утјецаја на успјех или неуспјех једног дјела. Јер у томе случају ја бих вршио доста ружан занат: ја бих тиме отргао хљебац из уста каквог гшсца који је имао ту несрећу што ме није задовољио А то би било одвратпо. И још неколико писаца мисле да је овако. Један врло славан књижевник писао ми је, можда озбиљно, сад у потоње вријеме: »Ви сте потпуно у праву да дискутујете моје идеје, и ја бих вам био на томе благодаран. Али ви немате права да речете да сам досадан, јер то би погодило продају мога дјела, и адорало би и требало би да му шкоди. А то је, видите, једна ружна ствар . ..« Запамтите добро да тај књижевик никада не пропушта прилику да у новинама рекне да сам ја кретен, не бринући се ни мало да ли то може нашкодити продаји мојих књига: али су ове контрадикције ипак сасвим човјечанске. У ствари он се вара. Он не ће ни једну књигу продати мање зато што сам га ја назвао досадним; он не би исто тако продао ни једну књигу више да су га сви критичари прогласили генијалним. Наш је утјецај на успјех једног дјела потпуно ништаван. . — Али вас, међутим, свијет чита.