SRĐ

— 465 —

30

ДОБРА ЗАМЈЕНА. — Catulle Mendes. Чшшвнмк у бироу за нађене ствари ни мало се не зачуди^ кад, отворившм свој мали нрозорић, спази пред собом у мрачном и жуто окреченом ходпику једнога младића, лијепа као прољетна зора, који је у мјесто сваког одијела имао само на рамену златан тоболац за стријеле и црвеп завој на оку. Тај младић није био сам, поред њега стајала је једна женска, лијепа како се може само замислити, и која би изгледала сасвим нага, да пије била увијена сва у лилије и руже, које су јој китиле кожу; и имала је још и једну дијамантску звијезду у коси. Чиповник, као што рекох, не показа се ни мало зачуђен; опда не би требао да се зове стари Парижанин, кад би се за свагита чудио. Дакле он погледа дошљаке изгледом највеће равнодушиости u званично их запита: — Ви сте нешто изгубили? -- Да, одговори младић са стријелом. — Да, одговори млада жепа с бијелом и руменом кожом. — Да нијесте ваше одијело изгубили? — Нијесам га никад ни имао! — Зар га немам на себи?! Чиновник прогунђа: — Пређимо на ствар, немам времена за разговор. Шта сте данас изгубили? — Ја сам такав, каквог ме видите и зовем се Амор (Љубав)... — На ствар! — Ја сам таква, какву ме видите и зовем се Љепота. — На ствар! — Ми смо изгубили, почеше они, поштовање и обожавање, које нам је одавао људски сој. — Хм! хм! то су ствари, које ћете, нема сумње, врло тешко наћи. Ипак, хајд' да видимо, да покушамо. Сјећате ли се чега, кац вам се та несрећа десила, мјеста у ком сте били? Бог и богиња узалуд су се трудили да прикрију своју забуну.