SRĐ

— 437 —

Zlo, te ludi čine, preživi ih; Dobro, često, ko i kosti rtine, Zemja hrani. Tako i s Cesarom! Plemeniti Bruto reče vama, / Da je Cesar častohlepan bio; Je 1' to tako, bješe težak grijeh, Al' ga Cesar i teško ispašto. Sa privolom Bruta i družine, (Jer je Bruto čestito čejade, Svi su taki, sve čestita čejađ) Na sprovodu Julija Cesara Ovdje dođoh zborit spomen-slovo. On je meni prijatejem bio I vijeran i pravedan sa mnom; Ali Bruto veli: častohlepan, A Bruto je čestito čejade. On đovede u Rim mnogo robje, Ciji otkup napuni riznicu: Bješe 1' i to u Cesara nalik Castohleplu? Kad je ubog кикб, Tad je Cesar plako: častohleple Imalo bi biti tvrđeg kova; Ali Bruto veli: častohlepan, A Bruto je čestito čejade. Vidjeli ste svi, za Luperkal'ja, Cdje ja hernu krajevsku korunu Triš ponudih, a on triš je odbi: Zove li se i to častohlepje? Ama Bruto veli: častohlepan, A on, brel je čestito če|ade. Ja ne zborim, ko da hoću pobit Sto je Bruto reko, no sam ovdje, A da zborim o čemu i znađem. Svi ste negda ćučeli ga listom, I s razlogom: da koji vas razlog Danas priječi da plačete za nirn? O razbore! ti si utekao K divjoj zv'jeri, a zdravi su razum